Julia 12: Draga, tužna devojčica

Neko je pokušao da ubije Lajonela Vesta, muža bogate naslednice Gejl Stjuart-Li. Da li je to mračna prošlost konačno sustigla Vesta? Ili je možda njegova supruga rešila da bi je razvod previše koštao? Julija je uvučena u laži, intrige i prevare koje okružuju ovaj bračni par… i prinuđena da otkrije njihovu poslednju tajnu.

U Dragoj, tužnoj devojčici Julija se bavi atentatom na Lajonela Vesta, sumnjivog lika koji se oženio bogatom Gejl Stjuart-Li. Sumnja, naravno, pada na suprugu – a da li je ona zaista i zločinac saznaćete kad pročitate priču. Mi ćemo se ovde pozabaviti jednom pravom „crnom udovicom“, Lidijom Šerman, „Trovačicom iz Derbija“.

Trovanje muževa staro je koliko i propisima uređen brak. Žene dugi niz vekova nisu smele ni da pomisle na razvod – a i da jesu, ne bi mogle same da se izdržavaju. Još je u starom Rimu u zakonu postojao institut repudium, po kome je suprug bez previše objašnjenja mogao da najuri iz kuće svoju lepšu polovinu. Supruge su obrnutu situaciju, naravno, mogle samo da sanjaju – ali je zato broj misteriozno otrovanih muškaraca bio značajan, jer život nalazi rešenja i tamo gde zakon ćuti.

Nastavljajući tu diskutabilnu tradiciju, Šermanova je započela svoju kriminalnu karijeru oko 1860. godine u Njujorku. U to vreme bila je u braku s propalim policajcem Edvardom Strakom. Imali su šestoro dece, ali nije im išlo – Strak je ostao bez posla, odao se alkoholu i, sve skupa, bio je neprestano na teretu Lidiji. Preduzimljiva domaćica je na muževljevo ime izvukla polisu osiguranja za slučaj smrti i nekoliko dana kasnije otrovala ga mišomorom. No, ni decu nije bilo lako izdržavati, i posle nekoliko poseta osiguravajućoj kompaniji mali Strakovi su počeli da umiru, jedno za drugim, sve dok „Trovačica“ nije bila dobro situirana i lišena svih tereta. Sile reda i zakona prevarila je vrlo lako: svaku umrlicu izdao je drugi doktor, tako da sumnjive sličnosti uzroka smrti nisu bile primećene. Lidija Šerman se potom preselila u Nju Hejven u Konektikatu i tamo se udala za bogatog farmera Denisa Harlbarta 1868. godine. Dve godine kasnije ponovo je bila udovica, pa se zaposlila na imanju Horejšija Šermana i ubrzo se udala i za njega. Šerman je imao dvoje dece s prethodnom suprugom, što se Lidiji nikako nije dopadalo, pa je ponovo pribegla uobičajenim metodama. A nakon trovanja Šermanovog sina Frenkija, koji je još bio beba, i četrnaestogodišnje ćerke Ade, i sam Horejšio je došao na red. To joj je bio kraj – mesni doktor je posumnjao u to da je Horejšio umro prirodnom smrću, policija je shvatila s kim ima posla, izvršena je autopsija nad leševima, pronađeni su tragovi arsenika i 1872. Lidija je osuđena na doživotnu robiju… mada, začudo, zbog ubistva bez predumišljaja.

Iako Šemarnova po ovoj priči izgleda kao vrlo proračunati hladnokrvni ubica, u svojoj ispovesti, koju je u to vreme objavio Njujork tajms, „Trovačica“ se branila da je samo pomagala ljudima. Svi koje je otrovala, rekla je, već su bili bolesni ili na samrti, počevši od njenog prvog muža, pa sve do Šermanove dece. Jedini izuzetak bio je sam Horejšio Šerman: njega nije, tvrdila je ona, ubila namerno – greškom je mešao njen mišomor s rakijom koju je pio. O polisama životnog osiguranja se, međutim, nije izjašnjavala. Po toj „ljubavi“ za svoje bližnje Šermanova podseća na Mirnu Harod, Julijinu arhineprijateljicu koju smo sreli u prva tri broja serijala, ali izgleda da je „Trovačica iz Derbija“ ipak spojila lepo i korisno.

I u Dragoj, tužnoj devojčici, kao što ćete videti, u zaleđini svega stoji ljubav, malo iskrenija od one koju je Lidija Šerman osećala prema svojim upokojenim muževima. Ljubav, ovog puta više opterećena potrebom da se bude bogat i moćan, više narušena nepisanim nego kodifikovanim društvenim normama – ali ništa manje opasna…

Zavirite unutra:
Julija12.pdf