YU Tarzan 1

Tarzan uz koga smo odrasli!

Legendarne epizode gospodara džungle nastale u jugoslovenskoj produkciji osamdesetih godina prošlog veka konačno sakupljene u jednoj biblioteci!

Period između 1980. i 1990. godine u stripskom svetu Jugoslavije najčešće se označava kao zlatno doba stripa. Ako i nismo sigurni u takvu kvalifikaciju, slobodno možemo reći da je to bilo sjajno doba. Poneseni ekspanzijom produkcije, i što je još važnije za njih, prodaje stripova, izdavači širom Jugoslavije su, na ovaj ili onaj način, težili da obogate svoj izdavački katalog. I dok su se neki okrenuli sigurnim stranim produkcijama, novosadski izdavači Dnevnik i Marketprint su krenuli u neizvesne i nemirne vode sopstvene produkcije. Ipak, produkcija bazirana na isključivo domaćim serijalima još nije uspevala da prevaziđe dečje bolesti i nije mogla biti osnova za prave izdavačke poduhvate. Dnevnik nije želeo ništa da prepusti slučaju. Oslonjen na svoje veze sa italijanskim izdavačima i enormne tiraže Zlatne serije i Lunovog magnus stripa, sledio je logiku da i domaću produkciju veže za stripove slične Bonelijevim izdanjima. Vrlo pionirski, Dnevnik je u sklopu redakcije uveo stalna radna mesta za crtače stripova koji su bili okosnica za formiranje tima i pokretanje prve licencne produkcije na prostoru Jugoslavije. U tom periodu, Marketprint je još uvek vodio politiku izdavanja stranih stripova uz povremene uspešne izlete na teren istaknutih domaćih autora kao što je bila edicija Spunk. Nekakve namere da se nastavi tradicija YU Stripa tek su se nazirale. Sibin Slavković je i prešao iz Dečjih novina u Novi Sad upravo zato da se Marketprintova domaća produkcija ojača i da postane konkurentna stranim izvorima stripova. Kao i uvek, kada postoje dileme, umešao se slučaj da ukaže na put kojim se može ići.

Prilikom jedne od svojih redovnih poseta konvencijama i sajmovima stripa, urednik Stripoteke Svetozar Toza Tomić se našao u društvu kolega iz švedske izdavačke kuće Atlantik. Tokom večere, šveđani su se požalili na teškoće koje imaju u produkciji stripa Tarzan. Tomić je šveđanima ponudio da Marketprint preuzme posao od španaca. Šveđanima se svidela ideja, ali su zatražili da neko od naših crtača uradi nekoliko probnih tabli, da bi bili sigurni da je ponuda ozbiljna. Po povratku u Novi Sad, zajedno sa Slavkom Draginčićem, Tomić je razradio ceo koncept za preuzimanje licence. Zatim je pozvao Branislava Kerca i Branka Plavšića i ponudio im da pređu iz Dnevnika u Marketprint kako bi oformili tim koji bi radio na jugoslovenskoj produkciji Tarzana. Iako razapet između Cat Claw, Kobre, Poručnika Tare i Velikog Bleka, Kerac je prihvatio ponudu koja se ne odbija. Umesto nekoliko strana, iscrtao je celu pilot epizodu po scenariju Slavka Draginčića. Na odgovor se nije dugo čekalo. Atlantik je odobrio pilot epizodu i Marketprint je preuzeo licencu. Odmah se pristupilo realizaciji konkursa za crtež i za scenario. Odziv je bio više nego velik. Formirani žiri je imao pune ruke posla jer je izgledalo da svi žele da učestvuju u tako velikom stripskom projektu.

Formalnosti oko prelaska Baneta Kerca i Branka Plavšića iz Dnevnika u Marketprint su brzo obavljene. Usvojen je i koncept timskog rada. Pilot epizoda je urađena ponovo, kao prvi zadatak za tušera Branka Plavšića. Istovremeno, Sibin Slavković je epizodom „Zlatna barka“, uz urednička zaduženja, započeo svoju veliku seriju epizoda Tarzana. U početku, Slavko Draginčić je preuzeo na sebe pisanje scenarija, ali se pokazalo da je to nedovoljno za potrebe ekipe koja se brzo oformila. Timu autora su se priključili Goran Đukić, Pavel Koza, Marinko Lebović i Petar Meseldžija. Scenaristi Dušan Vukojev i Svetozar Obradović su vrlo brzo uskočili na uspešan voz podržan od većine relevantnih medija tog vremena. Prilozi na TV i mnoštvo osvrta i intervjua u novinama su doprineli da ime Tarzan postane familijarno u celoj državi. Popularnost lika je doprinela i zavidnom tiražu. Očekivano, tim se morao proširiti i angažovani su Dragana Stanković, Petar Aladžić, Milan Miletić, Miodrag Ivanović i Dragan Stokić. Produkcija je tekla prilično glatko, bez većih upadanja u stisku s vremenom, osim u slučaju epizode „Peščana oluja“ (koja je morala biti odrađena za svega tri dana) i jednog organizacionog propusta koji je rezultirao nedostatkom domaće epizode u broju 77. Za naslovne strane su uglavnom bili zaduženi Bane Kerac i Sibin Slavković, a Bane Kerac je potpisao i veliki broj scenarija. Do 1990 godine, kada je raskinut ugovor sa Atlantikom, realizovan je najduži licencni serijal u istoriji Jugoslovenskog stripa.

Objavljivanje YU epizoda je startovalo 1982. godine u Stripoteci broj 780 i 21. broju matične edicije Tarzan. Od 33. broja, edicija Tarzan menja izgled i izlazi na povećanom formatu. Zaključno sa 103. brojem, edicija se gasi 1990. godine.

Zavirite između korica:
Tarzan1privju.pdf