Julia 2: Predmet ljubavi

Mirna Harod je serijski ubica koja je jednom već uspela da izmakne Juliji. Ali šta nagoni Mirnu na ubijanje? Da li je njena mržna prema ljudima u stvari samo potpuno izvitopereni vid ljubavi? Julija će morati da uđe u misli ubice i otkrije koji joj „Predmet ljubavi”…

„U Mirninom slučaju odsustvo majčinske figure onemogućilo je normalno edipovsko iskustvo koje služi za utvrđivanje sopstvene seksualne uloge… Kao posledica toga, kod nje su se stvorile dve emotivne reakcije prema majci: s jedne strane prevelika želja i ljubav… a s druge strane duboka mržnja zbog koje se oseća krivom, koja je čini zlom i udaljava je od očeve ljubavi…“

Navedeni tekst je analiza ličnosti serijskog ubice koju smo prvi put sreli u prethodnom broju Julije. Julija nam nudi odsustvo majke kao razlog za ambivalentnost, ne samo prema roditeljima već i prema celom svetu, ambivalentnost koja stvara potrebu za ubijanjem – ali sama priča je demantuje. Naime, Predmet ljubavi je prepun primera ljubavi i mržnje, a nemaju svi akteri tu „olakšavajuću“ okolnost da su ih roditelji ostavili i zlostavljali. Kao što kaže citat Oskara Valjda preuzet iz Balade o tamnici u Redingu, koji zatvara ovu priču svako ubija predmet svoje ljubavi… Ali ono što Vajld ovde ne spominje jeste i da ono što volimo najlakše može da nas povredi.

Predmeta ljubavi u ovoj priči ima mnogo: od same Julije, koju s jedne strane bukvalno guši bakina ljubav, ali koja i sama sputava sestru Normu, preko, naravno, Mirne Harod i njene družbenice/ljubavnice Rubi, pa sve do sirotog policajca Lenoksa, kome će ljubav prema bolesnoj supruzi odneti sve. U stvari, jedini koji na sebi ne nose tu medalju s dva lica, ljubavlju i mržnjom, jesu narednik Alan Veb, privatni detektiv Leo Bakster i novinar Bil Grejem. Ali njihova uloga u priči je više narativna nego tematska – tu su da vuku radnju napred i posluže kao pripovedačke poštapalice kad je to potrebno, a ne da podvuku teme o kojima bi Đankarlo Berardi, scenarista i autor serijala, da priča. I zaista, svaka ljubav u ovom broju Julije je makar problematična, a uglavnom tragična. Postavlja se pitanje da li je ljubav prema majci dovela Mirnu Harod na put zločina? Ili, kao što se sugeriše pred kraj, Mirna sebe vidi kao junakinju, kao milosrdnicu koja oslobađa iz ovog života punog čemera i jadi one koji su nesrećni? Predmet ljubavi nudi neke naznake u vezi s tim, a pravi odgovor će uslediti u narednoj svesci Julije, U monstrumovom umu.

Korado Roi, crtač koji je ilustrovao Predmet ljubavi, bez sumnje je prevashodno poznat našoj publici po epizodama Dilana Doga koje je radio. Ovde ga vidimo u punoj formi, iz vremena pre nego što je počeo da samo „odrađuje“ posao, i to u priči u kojoj ne može da se izvlači na mističnu i jezovitu atmosferu koja mu je oduvek važila za jaču stranu. Iako je možda igra prepoznavanja glumaca koji su poslužili kao osnova za likove malo otežana (glumica Džesika Tandi je skoro neprepoznatljiva kao Julijina baka Lilijan, primera radi), nema sumnje da je Roi podario ovoj epizodi osećaj teskobe i nelagodnosti koji likovi sve vreme imaju, ostavljeni na emotivnoj vetrometini zbog ambivalentnosti sopstvenih osećanja i zala koja ta osećanja prouzrokuju drugima i njima samima.

Uživajte u Juliji – i pazite koga volite. I kako.

Kratki zavir:
Julija02.pdf