Legenda o Baš-Čeliku

Legenda o Baš-Čeliku je zasnovana na poznatoj srpskoj narodnoj pripovetci Baš-Čelik. Ovu drevnu bajku možemo naći i u ruskom folkloru pod imenom Marja Morjevna, ali u malo drugačijem obliku zbog istorijsko-kulturoloških razlika između ova dva naroda. Ta fascinantna sličnost, kao i arhaični ton pripovesti, te činjenica da tokom svojih čitanja i istraživanja nisam naišao na priču iste vrste u nasleđu drugih evropskih naroda (što ne znači da ne postoji u nekom izmenjenom obliku), navela me je da pomislim da je ova bajka daleki odjek, ili ostatak drevnog slovenskog, odnosno indoevropskog mita. Bilo kako bilo, pripremajući se da se upustim u avanturu prepričavanja bajke, posao koji će se vremenom pretvoriti u višegodišnji projekat i čudesno putovanje u domen mitološkog i arhetipskog, intuitivno sam posegnuo za izvorima inspiracije iz kulture i umetnosti istočne i jugoistočne Evrope.

Prvobitni podsticaj za stvaranje kontura sveta u kojem će se moja priča odvijati je došao je od dvojice velikih ruskih umetnika, Viktora Vasnjecova (1848 – 1926) i Ivana Bilibina (1876 – 1942). U potrazi za adekvatnom vizualizacijom likova, pogotovo glavnih, inspiraciju sam potražio na slikama Paje Jovanovića (1859 – 1957) i Uroša Predića (1857 – 1953), dva velika srpska majstora.

Budući da sam i veliki ljubitelj zapadne umetnosti, dodatnu inspiraciju i podršku pronašao sam u umetničkim delima majstora slikarstva i ilustracije kao što su Rembrant, Gerard Terborh, Akseli Galen-Kalela, Viliam Voterhaus, Džon Singer Sardžent, Hoakim Soroja, Norman Rokvel, Artur Rakam, Frenk Frazeta, Elen Li  i mnogi drugi.

Osim vizuelne umetnosti i arhitekture, značajan podsticaj sam dobio slušajući predivnu, slikovitu muziku Aleksandra Borodina, Nikolaja Rimskog-Korsakova, Edvarda Griga i njima sličnih kompozitora.  Njihova muzika mi je pomogla da ostvarim i održim kontakt sa mitološkom prošlošću.

Konačno, trajni izvor inspiracije i njena neprekinuta struja, ponekad suptilna, a ponekad vrlo snažna i euforična, dolazila mi je od Majke prirode. Ta velika pozornica na kojoj se drama Legenda o Baš-Čeliku odvija, priroda i njeni raznovrsni oblici, posebno drveće, pružili su mi beskrajni podsticaj, radost i ushićenje koji su bili značajni sastojci procesa stvaranja ove knjiga.

Legenda o Baš-Čeliku je priča o životu, odnosno o životnom putu.

To je priča o stadijumima razvoja ličnosti: od osnovnog upoznavanja sa sobom i okolinom, preko spoznaje svojih želja i određivanja ličnih ciljeva, do borbe na putu njihovog ostvarenja i konačnog postignuća cilja.

Put je dug, neizvestan i trnovit. Da bi se do cilja uopšte došlo mora se ući u „mračnu šumu”, a izneti živu glavu iz nje nije lako. Za to je čoveku potrebno da poseduje, odnosno da u sebi pronađe i odneguje odgovarajuće osobine.