Gea 18: Kuća pevova

Gein put od devojčice do vođe ostataka čovečanstva je bio brz i trnovit. Ali sada, marš Hašmalima preko Zemlje uništava sve, nema sile koja može da im se suprotstavi. Kakve šanse onda ima jedna klinka koja je donedavno drndala gitaru i volela sve što vole mladi?

Kraj je stigao…

Sve što je lepo kratko traje – pa tako i Gea. Kako to neretko biva, pročitajte prvo strip, a mi ćemo strpljivo čekati da se vratite na ovaj tekst koji je više pogovor nego predgovor…

Tokom prethodnih 18 brojeva, koji su Italiji izlazili devet godina, a kod nas manje od godinu i po, glavna junakinja ovog serijala je iz svojeglave i blago iritantne tinejdžerke izrasla u vođu ostataka čovečanstva, još-malo-pa-majku jednog deteta nastalog tokom duhovnog obračuna sa arhontom Dumuzijem. Od inicijalne misije da sprečava upade uljeza iz drugih dimenzija i da izlazi na kraj s podlim planovima Ardat-Lili, došla je do toga da stvara budućnost ne jedne, već nekoliko rasa.

Ali svet nije spasla.

Oni koji su mislili da će se Gea pretvoriti u multiverzalnu borbu Vrhovnika protiv Gregora, ili makar u poslednji okršaj čovečanstva i Đavola, pogrešili su. Bitke su lake, period između njih je težak. Jer „mir“, kako ga mi shvatamo, kao što nam i sama Gea kaže – ne postoji, nema smisla. Od početnih aktuelnih i akutnih tema o integraciji marginalnih društvenih grupa, bilo da su u pitanju emigranti, homoseksualci ili getoizirani pripadnici druge rase, ideološko težište serijala se usložnjavalo i pomerilo na pitanje – kakvo je uopšte ovo društvo koje smo izgradili i koje ljubomorno čuvamo? Mir bez praktično ikakvih pretnji zapadnoj civilizaciji je u poslednjih 20 godina doneo prvo prosperitet u kome su oni (ali, eto, ne i mi ovde) uživali tokom devedesetih godina prethodnog veka; ali onda je nastupio i zastoj, konformizam i manjak ideja, pa samim tim i nezadovoljstvo koje danas možemo da primetimo čim upalimo vesti. „Mir“ je varka, uljuljkivanje u lažnu sigurnost koja vodi u stagnaciju. I zato Gea ne spasava svet, ne uništava Hašmalime na kraju stripa. Sve što imamo jeste primirje koje će trajati nepoznati period, a onda, nastavak borbe. Jer napredak ne dolazi lako, kad smo zadovoljni svetom oko sebe, već naprotiv, kad moramo da menjamo i okruženje i sebe kako znamo i umemo. U univerzumu sastavljenom od suprotnosti, sukob je jedini način napretka. To nije ono čemu se čovečanstvo nadalo, nije „kraj istorije“ o kome su neki filozofi teoretisali – ali je sve što imamo.

S teških ideoloških tema pređimo na, ništa lakše, izdavačke: i pored svih prepreka u našoj tradicionalno neprogresivnoj stripovskoj zajednici koja više voli reprinte od novih stvari, i pored opasnosti da će biti previše avangardna za ljubitelje Bonelija a previše bonelijevska za one koji to nisu, Gea je uspela da na našem malom tržištu izbori mesto za sebe, kako po prodaji, tako i po kritikama onih koji su je pročitali. Mišljenja da je u pitanju „strip za decu“, zasnovana na ko zna čemu, ubrzo su utihnula, a i primedbe na ideologiju su se smanjile nakon što je priča krenula da se usložnjava. Gea je kod nas, kao i u Italiji, pokazala da Boneli još ima šta da ponudi čitaocima koji ne žele stalno jedne te iste priče, a i da inovacije u stripu nisu loše. Ostavila je trag.

Moje lično druženje sa Geom počelo je u maju 2002. godine, kada sam na kiosku u Veneciji kupio broj 6, Bauka. Oduševila me je količina humora, horora, erudicije i aktuelnih tema (slagao se s načinom na koji su prikazane ili ne, svejedno je, jer se Enohu žar i iskrenost kojima se zalaže za svoja gledišta ne mogu poreći). Usledilo je grozničavo skupljanje prethodnih epizoda i čekanje na naredne – nimalo lak zadatak u zemlji Srbiji. A nakon toga, usledili su i pokušaji da se Gea objavi preko raznih izdavača. Na kraju je došao Darkwood i objavio Geu onako kako i treba, živahnu, zabavnu i većini dostupnu.

Ostaje žalost što serijal nije duže potrajao, iako je došao do svog logičnog kraja. Vezali smo se za mlađahnu Zaštitnicu i za njene prijatelje, i sad kad je više neće biti, kao da nam je otišla neka draga (iako pomalo šašava) prijateljica. Ali već smo rekli da sve što je lepo kratko traje i, samim tim, Gea je trajala mnogo, mnogo duže nego što se dalo očekivati.

Možemo samo da se nadamo da ovo ipak – nije kraj…

Zavirite u izdanje:
Gea 18.pdf