Aleksa Gajić: Leva knjiga – Desna knjiga (sa dodacima)

Novogodišnji Alexa Gajić combo paketić!!!

Obradujte sebe ili dragu vam osobu ovim divnim paketom koji se sastoji od monografije retkih Aleksinih radova „Leva knjiga desna knjiga“, eksperimentalnim stripom „Otvor“ (Bogičić/Gajić) i specijalno za ovu priliku nacrtanim ex-librisom.

„Leva knjiga Desna knjiga“ je nastavak mog kreativno likovno narativnog istraživanja. Kao što sam i naveo u predgovoru knjige, ovo je peta knjiga mog neobavezno terapiskog dela stvaralaštva. Nema se šta novo reći, sem da se sve raspalo. Moji pokušaji da se koliko toliko držim neke forme ovde su propali. Ovo je izbor ilustracija iz moje dve sveščice, i još pet različitih mini kolekcija ilustracija. Takodje ima ovde i „traženih“ radova, u kojima mi je dopuštena autorska sloboda, te tako spadaju u ovaj lični izbor. Razlog je što se u proteklih četiri godine, posle izlaska „Pljosnatog stripa“, nakupilo pregršt crteža na raznoraznim papirima i kartonima po kojekakvim kutijama. Paralelno sa tim ispunjavao sam i svoje sveske. Kad sam nedavno završio drugu, shvatio sam da je vreme da se podvuče crta na ovaj period rada.
Zašto baš Leva knjiga Desna knjiga? Eksperiment u štamparstvu mi je uvek bio interesantan. Kako osmisliti nešto čudno a da je to moguće tehnološki umnožiti u tiražu? Takodje, moje autorske stvari već svojim pakovanjem treba da ostave utisak ludenja i šašavila, jer sadržaj i jeste takav. Imao sam knjigu uvezanu šrafovima, pljosnatu, minijaturnu, a ovde, konkretno, trik je u tome što su ovo zaista dve knjige – jedna je zalepljena na levu koricu, a druga na desnu koricu, pa mogu da se zajedno posle zaklope. U desnoj su vertikalne ilustracije i šale, a u levoj horizontalne.
Što se tiče tematike, u pitanju su radovi koji su nastali tehnikom mentalnog automatizma (počnem, pa onda gde me odvede, nekako završim) To mu dodje ko neki likovni džez. Nekad ispadne dobro, nekad ispadne „nešto“. I ovo izdanje može da se ubroji u terapijsku fazu. Ne znam na kom principu radi, ali ja se osećam bolje. Same teme ne sadrže nikakvo nasilje, zlo, tugu nesreću, ja se držim svog eteričnog optimizma i naravno humora.
Ovo bi moglo da se nazove nekom mini monografijom, jer izbor zahvata zaista širok spektar stvari koje sam radio u prethodnih pet godina.“