Priča o Isaku slikaru, pardon, Isaku piratu, je priča smeštena u jedno doba romantičnije od našeg. To je avantura koja nas vodi preko morskih prostranstava uzduž i popreko. Zaplovićemo južnije od juga i sresti kapetane i mornare kakve smo sretali u pričama Emilija Salgarija ili Roberta Luisa Stivensona. Ali nemojte da vas ovo podsećanje na knjige koje ste voleli u detinjstvu zavara. Iza pustolovina Isaka pirata zaklonjen je još poneki sloj o kom vredi promisliti. I mada naracija, u knjizi u koju ste se zaputili, nije višeznačna, a jezik je jasan i vrlo direktan, autor je ispod zabavnih dogodovština vešto uzidao podkontekste koji neće promaći pažljivijem čitaocu.
Jedna od iskonskih tema koja je postavljena pred ljudsko biće je pitanje izbora između slobode i sigurnosti. To pitanje je jedan od onih nekoliko kamenova uzidanih u temelje filozofije i umetnosti, ali i socioloških i političkih teorija. No, to nije samo pitanje pojedinca, jer ono ga nadilazi u onoj meri u kojoj je primalnu slobodu podredio sigurnosti koju donosi pripadnost civilizaciji. Dramatizacija ove dileme je kroz istoriju umetnosti doživela brojne manje ili više uspešne inkarnacije. Posebno jer su umetnici beskrajem svoje imaginacije, milenijumima postupno taložene, uspeli da uvere ostatak čovečanstva da im je neophodna neka posebna vrsta slobode. Takozvana stvaralačka sloboda. Sloboda neophodna da bi se slikalo, komponovalo, pisalo… Da bi se pisale priče o tome što se nije dogodilo, ali se moglo dogoditi. Dakle, sloboda neophodna da bi se milozvučno lagalo. Pa dobro, neka im bude, premda je možda poistovetiti umetnost sa stilizovanim laganjem i suviše neotesano svođenje računa, jer još su nas roditelji učili da je „sve to kobajagi“ i da ne shvatamo preozbiljno ni srećne ni tužne krajeve. Ali mora biti da je umetniku zaista trebalo zrno slobode više, jer vazda je bio spreman na svaku vrstu menjanja stvarnosti, što se ne može bez smelosti dostojne najvećeg avanturiste. Povući liniju na papiru, bila ona slovo, krug ili nota, polazak je u neistraženo i ucrtavanje novih puteva na kartu Vaseljene.
Priča o Isaku je priča o umetniku. Saga o čoveku čija se radoznalost i nesputanost mogu uporediti sa onim u deteta. A smelost i neopreznost koju Isak nosi, pruža nam nadu da bi njegovo delo jednom moglo postati veliko. Kako to biva u svim ispričanim i neispričanim pričama, sticaj gotovo pesnički sudbinskih okolnosti povešće Isaka u nepoznato. Ali muze su našem junaku spremile čudesa koja će samog umetnika načiniti umetničkim delom. Isak je pošao na veliko more i postao pirat, kako bi jednog dana postao veliki slikar. Ali pošto valjana umetnost vara vešto i neprimetno, kada budete sklopili korice knjige pred vama, vratite se na ovu malenu kontemplaciju i pokušajte da date odgovor iz drugog ugla. Strip Isak pirat je delo u kom umetnik pokušava da opravda umetnika, dopuštajući mu da bude čak i pirat, ako će ga to voditi prema ostvarenju. I mi ćemo to Isaku verovatno oprostiti. Ali kako biste na tu premisu gledali da ste pirat? Da li je dostojno jednog pirata da se lati štafelaja i platna, pa makar to bio put da postane virtuoz na katarkama i jedrima? Nevešti branilac bi posegnuo za klišeom da je istina u oku posmatrača. I tu, izbodeni trnjem introspekcije, stižemo do odgovora o kome govori i kome se obraća pripovest u koju se upuštate. A da li će, dok ga budete čitali, više uživati slikar ili pirat skriven u vama… pa kao što rekosmo, to je u oku posmatrča. I užitak i griža savesti su mogući prateći efekti.
Stvaralac ovog, na prvo čitanje „samo“ zabavnog štiva, napravio je jedan zamršen čvor motiva i poriva koji upravljaju likovima koje Isak sreće na svom čudnovatom hodočašću. I naizgled nehajno, dotakao se mnogih nedokučivih pitanja – o suštini i značaju ljubavi, smrti, prijateljstva, prolaznosti, stvaranja… I kao što pomenusmo na početku, pitanja izbora između slobode i sigurnosti. Većina nas traži ravnotežu na toj klackalici, ali nije malo onih koji teže isključivo jednom od ponuđenog. Oni koje zadovoljava sigurnost i racionalnošću pravdaju izbegavanje rizika, uvek mogu da čitaju o stranputicama Isaka pirata i još jednom se uvere da su izabrali pravi put. Lepota dobrog pripovedanja, međutim, krije se upravo u tome što će i oni drugi, kojima je sloboda ideal, na istim stranicama pronaći potvrdu svoje životne filozofije. I pride, možda ćete, ma kom idealu bili naklonjeni, putujući sa Isakom, biti ohrabreni da se još jednom preispitate. Sloboda ili sigurnost? U vremenu u kom živimo, parolama nam je obećano i jedno i drugo. Tim pre, čovek bi trebalo da bude oprezan. Kažu da je Bendžamin Frenklin upozoravao da oni koji su spremni da žrtvuju slobodu zarad sigurnosti, ne zaslužuju ni jedno ni drugo. Jedno je sigurno – ovo upozorenje ne tiče se ni slikara ni pirata.