Ne tako davne 2004. godine Emanuel Larsene (Emmanuel Larcenet) ovenčan je na najprestižnijem evropskom festivalu stripa nagradom za najbolji album kada je…hmmm…no, počnimo priču kako dolikuje, ispočetka…
Na jugozapadu Francuske, nedaleko od Bordoa (Bordeaux), nalazi se Angulem (Angoulême), bajkoviti gradić burne prošlosti i živahne današnjice. Znan i kao „balkon jugozapada“, smešten na platou iznad meandara reke Charente, Angulem je, zbog svoje pozicije na raskrsnici brojnih puteva, kroz istoriju neretko bivao predmet žudnje osvajača i uporište brojnih opsada. Svojim bogatim nasleđem i zdanjima poput Angulemske Katedrale posvećene Svetom Petru (Cathédrale Saint-Pierre d’Angoulême), koja datira iz 11. veka, i danas privlači pažnju mnogih.
Ipak, osnovni razlog zbog kojih i u današnje doba Angulem biva „opsedan“, i to svakog januara, je Međunarodni festival stripa (Festival International de la Bande Dessinée d’Angoulême) koji godišnje privlači bezmalo 200.000 turista iz svih delova sveta. U to doba godine, lokalno stanovništvo (njih oko 50.000) postaje manjina, vredna „vojska“ u službi grada-stripa i njenih posetilaca. Ovaj najveći festival stripa u Evropi (i drugi najveći u svetu, nakon „Comiket“-a) će dogodine „napuniti“ 40 godina, pa iako u „zrelom dobu“, svojom dečjom vedrinom i razigranošću mami sve one koji bi, barem u ta četiri dana, da se osete kao Petar Pan u zemlji Nedođiji.
Kada je reč o prkošenju odrastanju, Emanuel Larsene, nalik serijalu „Povratak zemlji“, i u nagrađenom albumu se bavi…ah, ipak ne još? U redu, nastavljamo priču…
Festival svake godine nagrađuje strip stvaraoce u nekoliko kategorija. Nagrade su prvobitno nazvane „Alfred“, prema simpatičnom pingvinu iz serijala Zig i Puc (Zig et Puce, čiji je tvorac Alain Saint-Ogan davne 1925. godine), koji se smatra prvim francuskim stripom u kojem su korišćeni „oblačići“ kao danas karakterističan oblik pripovedanja u stripu. Kasnije su preimenovane u „Alph-art“ nagrade, u čast poslednjoj, nedovršenoj Eržeovoj (Herge) epizodi Tintina. Počev od 2003. godine se oslovljavaju jednostavno kao „Zvanične nagrade međunarodnog festivala stripa“ (le Palmarès Officiel du Festival international de la bande dessinée). Luis Trondhajm (Lewis Trondheim) je 2007. godine kreirao maskotu festivala, a od 2008. godine svim laureatima bivaju uručene statuete sa likom mačka (Le Fauve), od kojih je ona namenjena osvajaču nagrade za najbolji album pozlaćena. Bez obzira na ime i formu, nagrade dodeljivane u Angulemu se smatraju najvišim priznanjem i najvećom čašću koja može biti ukazana jednom strip stvaraocu.
A kada je reč o najvišim priznanjima, stižemo (napokon) do dobro nam poznatog Manija Larsenea. Kao što rekosmo, 2004. godine u Angulemu biva nagrađen za najbolji album za ostvarenje „Svagdanja borba“, upečatljivu priču o sazrevanju, suočavanju sa gubicima i promenama, napadima panike i savladavanju istih. Mnogi od navedenih životnih izazova su nalik onima sa kojima se suočava i lik Manija u serijalu „Povratak zemlji“, u kojima svako od nas može da se prepozna. Ta neposrednost u pripovedanju je i osnovni razlog uspeha i nagrađivanosti Larseneovih dela. On se tako pridružio nizu velikana svetskog stripa koji su ovenčani ovom nagradom pre njega, poput: Karlosa Himeneza (Carlos Gimenez), Hose Antonija Munjoza (José Antonio Muñoz) i Karlosa Sampaja (Carlos Sampayo), Iga Prata (Hugo Pratt) i Mila Manare, Arta Špigelmana (Art Spiegelman), Alana Mora (Alan Moore), Bila Votersona (Bill Watterson), Marjane Satrapi.
Međutim, dodela nagrada predstavlja tek vrh ledenog brega festivala u Angulemu. Ova manifestacija zasnovana je na načelima podsticanja i promocije ideja i stvaralaštva, rađanju novih generacija autora i ljubitelja stripa, ali je i omiljeni povod okupljanja onih to već jesu. I nastaviće to da bude…sve dok bude onih koji požele da navrate u zemlju Nedođiju.
