Nov način dostave za Darkwood mange - Tiskovina putem pošte za 169 din. Uštedite 180 din.!

W.E.S.T–Tim specijalnih snaga čudaka!

Strip pred vama bi se grubo mogao odrediti kao vestern. W.E.S.T je pak nešto više i teže za prosto žanrovsko definisanje. Priča pred vama je neobičan politički triler, pseudoistorijska konstrukcija, u koju su rame uz rame upletene stvarne istorijske ličnosti i izmišljeni karakteri. Sve je obavijeno velom misticizma i ezoterije, koja doživljava procvat u periodu u kom se radnja odvija. Scenaristi su se zaista potrudili da naprave kompleksan zaplet za koji je nesumnjivo bio potreban iscrpan istraživački rad. Mizanscen u kom se nižu događaji je autentičan, a pod tim podrazumevamo i istorijski kontekst i čitavu mrežu tananih političkih, otvorenih i prikrivenih igara, ali takođe i niz ličnosti iz tog doba, manje ili više važnih učesnika američkog javnog života s početka XX veka. Kako dolikuje dobro postavljenoj literarnoj konstrukciji, scenaristi nisu neposredno objašnjavali ko je ko, već su prepustili čitaocu da se sam izbori, često ostavljajući samo nagoveštaje. Upravo zato što W.E.S.T obiluje ličnostima i događajima, čije razumevanje pretpostavlja predznanje o istoriji SAD s kraja XIX i početka XX veka, odlučili smo da vam neke od tih pojmova ukratko predstavimo.

Na čelu piramide moći, barem one vidljive, legalno izabrane (što je neophodno navesti kako bi se napravila distinkcija u odnosu na paralelne, zavereničke strukture moći), nalazi se dvdeset peti predsednik SAD, Vilijam Mekinli. Mekinli je bio republikanac, izabran 1897. godine, koji je za vreme svog mandata anektirao Havaje, a od Španije nakon Špansko-američkog rata preuzeo upravu nad Portorikom, Filipinima i Guamom. Kuba je zvanično stekla nezavisnost, ali je zapravo bila američki protektorat. Ono što je za našu priču važnije, Mekinli je vršio snažan uticaj na pitanja ekonomije i ekonomske politike. Pokrenuo je preispitivanje uloge velikih kompanija i monopolističkih trustova i načina na koji deluju na političke strukture. Iskustvo nas uči da takvi predsednici brzo počinju da bivaju meta manje ili više sofisticiranih spletki od strane ugroženih vlasnika kapitala. U serijalu koji započinje ovom epizodom svoju ulogu ima i mladi potpredsednik Teodor Ruzvelt, koji je nastavio ekonomsko-političku borbu Mekinlija, što je rezultiralo donošenjem Šermanovog akta, koji je imao za cilj da limitira ulogu bogatih i moćnih porodica i kartela.

Pan-američka izložba, veoma važna za sudbinu predsednika Mekinlija, održana je u Bafalu, u državi Njujork, od maja do novembra 1901. godine. Bio je to veliki svetski sajam, kakvi su se održavali od polovine XIX veka, najpre u Francuskoj, potom u Britaniji, a zatim i u drugim razvijenim zemljama. Na tim sajmovima su prikazivana savremena tehnološka dostignuća i oni su bili specifična vrsta demonstracije moći i bogatstva zemlje koja je sebe smatrala imperijom.

Novine, koje takođe imaju ulogu u našoj priči, zovu se Morning Sun. Reč je zapravo o novinama The Sun, jednom od najeminentnijih dnevnih listova u Njujorku tog doba. The Sun je izlazio ujutru, a od 1887. godine počinje da izlazi i večernje izdanje The Evening Sun, pa se originalni The Sun, sve češće kolokvijalno naziva Morning Sun.

Tajno društvo Century Club, klub koji je okupljao stotinu najuticajnijih Amerikanaca, nije istorijski potvrđeno, ali slična društva su se organizovala i u ovom kao i svim drugim periodima, kako bi kreirajući mrežu poznanstava i uticaja povećavala moć svakog pojedinačnog člana. Ciljevi su bili, bar prema brojnim, svejedno da li relevantnim ili senzacionalističkim konspirološkim teorijama, zaštita kapitala i uticaj na vladajuću elitu. Često se ovakvim društvima pripisuje koketiranje sa magijom, misticizmom i ezoterijom, te sklonost ka izvođenju različitih rituala, posebno kada je u pitanju inicijacija novih ili egzekucija neposlušnih članova. Takav način delovanja pripisuje se i Century Clubu, čije prave ciljeve u prvom broju serijala W.E.S.T, tek možemo da naslutimo. Kada već pominjemo ezoteriju, ne treba smetnuti sa uma da je kraj XIX veka bio doba procvata najrazličitijih učenja i društava, čija su delovanja suprotstavljena zvaničnoj hrišćanskoj dogmi i u sukobu sa crkvenom hijerarhijom. U samom stripu pomenut je Elifas Levi, poznati francuski okultista, član društva Slobodnih zidara, koji se bavio magijskim i okultnim ritualima. Levi je stekao veliku slavu i bogatstvo, ali se pred kraj života ipak vratio pod okrilje katoličke crkve. Uz Levija se pominje i Helena Petrovna Blavacka, ruska mističarka i ezoteričarka koja je, zajedno sa američkim pukovnikom Herijem Olkotom, osnovala uticajno Teozofsko društvo, u Njujorku 1875. godine. Teozofsko učenje je pseudofilozofska doktrina, koja objedinjuje učenja različitih religija, sa akcentom na spiritualizmu individue, kojim se doseže božanska mudrost. Uprkos svojoj „duhovnosti“, kao ni Levi, ni Blavacka nije odolevala materijalnim užitcima. Zabeleženo je da je 1884. godine u Indiji bila optužena za prevare i falsifikovanja. Neki izvori tvrde da se i ona u jesen svog života pokajala i vratila pod okrilje pravoslavne crkve.

U kontekstu pomenutih učenja, treba objasniti i šta je to Crna misa, koja se pominje u vezi sa slučajem biskupa O’Konelija. Reč je o vrsti magijskog rituala, čiji cilj je podsmevanje katoličkoj misi i skrnavljenje Hristovog tela oličenog u hostiji. Crne mise se prvi put pominju u Engleskoj pred kraj XIX veka, ali njihovo poreklo treba tražiti u mnogo ranijim obredima, koji prema nekim autorima sežu do srednjeg veka. Hrišćanski pisci tvrde da su se tokom ovih obreda molitve čitale unazad, klanjalo se mračnim silama, a ritualno su se silovale device i prinosile na žrtvu deca i životinje.

U W.E.S.T-u ćete pronaći sve pomenuto i još mnogo toga, te je jasno da štivo pred vama prevaziliazi žanrovske okvire vesterna.

——————-

Serijal W.E.S.T je u Francuskoj objavljen u šest nastavaka. Kod nas je do sada objavljivan u Politikinom Zabavniku.

Gzavije Dorison je francuski strip-autor, rođen u Parizu 1972. godine. Čitaoci Darkvudovih izdanja imali su prilike da upoznaju njegov rad u tekućem serijalu Long Džon Silver, za koji je do sada napisao scenarija za četiri albuma. Tokom svoje, već se sada može reći plodne karijere, Dorison je sarađivao sa brojnim crtačima i objavljivao stripove za neke od najvećih francuskih izdavačkih kuća. Osim u Long Džon Silveru, naša publika će njegov rukopis prepoznati i u Marketprintovom serijalu XIII Misterije.

Fabijan Nuri je francuski strip-autor, rođen 1976. godine. Iza sebe ima već zavidan broj napisanih serijala. Publika u Srbiji je osim u W.E.S.T-u imala priliku da upozna njegov rad u Marketprintovim izdanjima serijala XIII Misterije, koji je svojvrsni spin off slavnog serijala XIII. Sa Dorisonom je sarađivao više puta. Osim stripa pred vama dva autora su zajedno potpisala i scenarijo za strip L’Or et le Sang, kao i za dva filma, Les Brigades du Tigre (2006) i Pour toi j’ai tue (2012).

Kristijan Rosi je francuski scenarista i crtač, rođen 1954. godine. Napisao je i nacrtao brojne uspešne albume, a posebna čast mu je ukazana 1991. godine, kada je, za izdavčku kuću Caterman, nastavio da crta serijal Jim Cutlass, nakon prvog albuma koji je nacrtao legendarni Žan Žiro, a koji je Rosiju potom pisao scenarije za nastavke. Tokom karijere ostvario je saradnju sa mnogim drugim scenaristima i crtačima, među kojima i Enrikeom Abulijem i Kristijanom Godarom.

Glavni meni