Gotovo da nema čoveka kome bi mit o Tarzanu predstavljao nepoznanicu. Mi smo u tom pogledu bili čak i sretniji: imali smo knjige, ukrašene prelepim Radilovićevim ilustracijama (iako broj objavljenih knjiga dostiže tek nešto manje od polovine celokupnog opusa), imali smo nedeljne TV matineje s najboljim filmskim Tarzanom Džonijem Vajsmilerom, crtanu seriju, albume sa sličicama, imali smo STRIPOVE…

Dabogda imao pa nemao gadna je kletva, jer tek kad nešto izgubiš, postaneš svestan veličine gubitka. Jedno za drugim nestalo je…a nešto nam je oduvek i bilo uskraćeno. „Priče iz džungle“, najneobičnija knjiga u opusu, nikad nam nije bila prezentovana, mada je reč o knjizi koja u najvažnijim poglavljima zanemaruje avanturistički, ponegde i neskriveno „kiplingovski“, kolonijalni aspekt, da bi istakla osnovnu ideju Tarzana – golgotu, ali i trijumf ljudskog uma u izrazito teškim okolnostima. Ono što je tek diskretno naznačeno u prvoj trećini „Tarzana među majmunima“ ovde doživljava svoju punu afirmaciju. Tom osnovnom niti vodiljom, vratio se Bern Hogart stripu nakon dvadesetogodišnje pauze, učinivši to u punom sjaju. Upravo će nam ovim njegovim radovima, izdavačka kuća „Darkwood“ ponovo vratiti Tarzana , ali, što je još i važnije, deo baštine za koju smo nepravedno bili uskraćeni.

Bern Hogart kroz ove dve knjige, predstavlja, ne samo Tarzana u strip adaptaciji najčuvenijih romana, vec crtačko umeće koje je malo ko uspeo dostići kroz strip stvaralaštvo.

Zavir:
Tarzan1.pdf