Nema izdanja u korpi.
„Moje je uverenje da, ako u nešto urežete dovoljno duboko, ako su vaši urezi dovoljno tačni i uporni i metodički izvedeni, možete otkriti ne samo kako nešto funkcioniše iznutra, već i značenje iza tih funkcija.“
Alan Mur
„Iz Pakla“ je kreacija koja ne samo da opravdava pojam grafički roman, već mu daje jedno novo značenje, kroz monumentalnu studiju fiktivnog karaktera o jednom od najvećih serijskih ubica u okvirima savremene kriminologije, o Džeku Trboseku; i kao takva predstavlja presedan devete umetnosti. Samo delo je mističan, svrhovit i brutalan uvid u psihu Trboseka, a opet, sa druge strane obuhvata jedan širi kontekst dok se grana u pravi mali mikrokosmos kroz nadilaženje granica stripa u svojoj formi i pripovijedanju. Ovo nije samo užasavajuć put u um jednog od najvećih serijskih ubica svih vremena, već je i detaljni sociološko-istorijski prikaz viktorijanskog Londona i tajnih mističnih organizacija koje kreiraju svetsku istoriju.
Nastanak “Pakla”…
Nesvakidašnje delo ili “melodrama u šesnaest činova”, stvarano je punih deset godina, od strane cenjenog i višestruko nagrađivanog strip scenariste i savremenog maga, Alana Mura (Alan Moore), poznatog po kreiranju kultnih dela, grafičkih romana, od koji su najpoznatiji: „V kao Vendeta, Nadzirači, Stvorenje iz močvare, Liga izuzetnih džentlmena…“, a za vizuelizaciju scenarija pobrinuo se talentovani strip crtač Edi Kembel (Eddi Campbell). Mur i Kembel nam predstavljaju novo viđenje čoveka bez lica, misterioznu legendu; onoga koji kao simbol predstavlja otelotvorenje najdubljeg ponora tame – Džeka Trboseka. Kembelov vizuelni pristup dočarava nam maglovitu, tmurnu i jezivu atmosferu viktorijanske Engleske, dok Mur svojim analitičko-deduktivnim pristupom i metodologijom, pokušava da da odgovor ko je zapravo bio Trbosek. Da li on sam kao legenda, predstavlja klasičnog manijakalnog ubicu gonjenog devijantnim unutrašnjim porivima i bizarnim strastima ili je pak samo “oruđe” u rukama „velikih sila“, koje se otrglo kontroli i na svoj metafizički način pokušava da prodre u tajne univerzuma. „Iz Pakla“ kao delo nije žanrovski krimić koji će nam jednostavnim otkrivanjem krivca ispuniti sve pripovedne mehanizme te forme, već je složen holistički pristup u rešavanju zločina. Mur smatra da bi se zločin kao takav rešio, neophodno je krenuti od rešavanja problema šireg konteksta. Prvenstveno rešiti i analizirati društvene okolnosti u kojima je zločin nastao, kako bi se sagledo skriveni motiv zločinca; dok uvodi princip “četvrte dimenzije” u svoju narativnu formu, kako bi potkrepio svoju teoriju. “Četvrta dimenzija“ istražuje metafizički pojam vremena kao dimenzije izvan granica ljudske percepcije, odnosno vremena kao linearnog niza. Sama ideja ispituje nasilje koje se snažno manifestuje u određenim istorijskim epohama i njegovu ulogu katalizatora u periodima društvenih prevrata. Mur nas postepeno uvodi u priču koja se gradacijski usložava i kako odmiče, delovi slagalice počinju da se uklapaju, a mnoštvo naizgled nebitnih likova dobija svoju svrhu u širem kontekstu dok je krajnji rezultat transžanrovski roman u stripu, nekonvencionalnog i eksperimentalnog pristupa. Kroz roman defiluje plejada istaknutih istorijskih ličnosti poput Alistera Kroulija, Voltera Sikerta, Džoa Merika (poznatijeg kao Čovek slon), Oskara Vajlda, koji su bili Trbosekovi savremenici. Iako im uloge nisu ključne, njihova inkluzija je podjednako intrigantna i smislena.
Ser Vilijam Gal
“U to vreme London je s nestrpljenjem očekivao podvige Džeka Trboseka. Po jednoj teoriji o motivu, ubica je izvodio operaciju da bi stekao vrhovnu moć crne magije.”
Ispovesti Alistera Kroulija
Ser Vilijam Gal, porodični lekar kraljevske porodice, bliski prijatelj kraljice Viktorije, i jedini doktor zadužen za brigu o zdravlju princa Alberta, dobija neobičnu strogo-poverljivu misiju od kraljice. Kada kraljica Viktorija sazna da je njen unuk, princ Edi (Edvard Albert Viktor, vojvoda od Klarensa i Ejvondejla) napravio dete prostitutki Eni Kruk sa kojom se u tajnosti venčao, a čiju tajnu znaju prostitutke prijateljice; Gal dobija misiju da spreči curenje tajne u javnost. Dr Vilijam Gal ima zadatak da ubije pet prostitutki iz Vajtčapela, kako bi se zaštitila već uzdrmana monarhija. Premda, kraljičina naredba koja je u službi zataškavanja skandala i koja ima za cilj eliminaciju potencijalnih svedoka bez pompe, van vidokruga javnosti, nije urodila plodom jer Gal sasvim suprotno deluje.
Njegovo delanje je krajnje egzibicionističke prirode, dok pravi kult zločinu i veliča svoju grandioznosti kroz pisma “iz pakla” koja šalje policiji. Gal koristi situaciju za sopstvenu svrhu jer mu je data na raspolaganje kompletna podrška tajne policije i Skotland Jarda kao i potpora masonske organizacije, kako bi eliminisao “pretnju kruni”. U tom cilju je ispletena široka mreža prećutnih dogovora između raznih slojeva društva – koja se prostire od kraljevskog dvora do podrške slobodnih zidara i korumpiranih vlasti, kroz kompletnu kontrolu štampe. Međutim, da je dr Gal klasični agent koga je angažovala “kruna” u tajnoj zaveri rešavanja problema državnog nivoa mi nikada ne bi smo čuli za Džeka Trboseka, a još manje za pet prostitutki iz sirotinjskog dela Londona u kome je gotovo svakodnevno umiralo ili ginulo siromašno stanovništvo. Katarza romana se ogleda u delu kada jedan moćan instrument, odnosno Gal, još moćnijih ljudi, organizacija i tajnih kultova, shvati da on sam ima viši smisao i kao takav da jedino odgovara Bogu i svetoj misiji koju sam kreira u svom unutrašnjem svetu. Mi već kroz prva poglavlja romana dobijamo uvid u um ubice i psihozu čoveka odgovornog za zločine; od detinjstva, preko njegove rane fascinacije biologijom i napredovanjem u medicinskoj struci, do njegove inicijacije i uvođenja u društvo masona. Galova misija i svetonazor koja se ogleda kroz njegovo sagledavanje masonske filozofije i doktrine, putem stremljenja ka uzvišenoj kreaciji novog svetskog poretka, kao i verovanja u sopstvene delirijumske fantazije i uobrazilje da je izaslanik Boga, u velikoj meri prouzrokovana je strogim puritanskim načinom življenja. Vilijamu Galu ubistva služe za demonstraciju ličnih psihotičnih motiva i pročišćenja. On je nosilac britanske gvozdene tame, anđeo smrti korumpiranog poretka i osoba koja će “poroditi novi vek” u ime masonskog boga Jubele.
Gal pred svojim Bogom kome posvećuje ritualni krvavi pir
Inspektor Frederik Aberlin
“Jedino što se treba saznati (o slučaju Džeka Trboseka) jeste: ko je bio vlasnik kočije koju je Netli vozio? I kako ju je mogao dobiti po noći. To se duplo odnosi na konje.”
Edi Kembel
Inspektor Frederik Aberlin nasuprot Gala, “mali” je čovek uhvaćen u stihiji političke zavere, koji se “bori sa vetrenjačama” i koji ne može pobeći od onoga što ga čini malim; strahova, nesigurnosti, prizemnih očekivanja. Od tih slabosti nema bega, pa je Aberlin savršena ilustracija ljudi “pregaženih sistemom“, koji su živeli u senci Britanske kontrole i skrivenog totalitarizma toga vremena. Prikaz radničkog Londona, siromaštva i bede, žena koje se prodaju za par krigli piva, i sa druge strane, prikaz aristokratije i njihovog bahanalisanja, dekadentnih orgijanja, homoseksualnih pirova, i naravno zakona koji je selektivan i važi za sve sem za one koji imaju bogatstvo i moć, suviše je veliki izazov za “malog” inspektora koji traga za odgovorima. Aberlin koristi svu svoju moć i deduktivno poznavanje činjenica u analizi rasvetljavanja mesta zločina, kako bi obajsnio slučaj, ali kao i “devojke noći” slepo tumara u mraku ka otvorenim “čeljustima zveri”. Čak i Meri Keli, koja je prikazana kao devojka najživljeg duha u odnosu na sve svoje prijateljice, naposletku klone i odaje se alkoholu, skrhana, umorna, i u očaju, pregažena stihijom koja je neminovna. Nasuprot njihovoj “sićušnosti postojanja”, kao inspektora Aberlina tako i devojaka lakog morala, Gal i Viktorija su grandiozni; orni, oštri, veliki. Nema tog Aberlina koji bi ih zaustavio, čak i kada bi mogao da ih prepozna. Preveliki su, čak ne postoje kao osobe već nad-osobe, koje u svojim rukama drže konce i rukovode marionetama – “običnim ljudima”, u ostvarenju sopstvenih mračnih ciljeva. U “Paklu” je sve ogoljeno i realno prikazano kroz crtež Edija Kembela koji je u početku nesvakidašanj za strip strukturu, grub i oštar; njegovi potezi su vrlo kruti, hitri i besni, skoro impresionistički, kao da crta skalperom, ali dok čitate polako shvatate da savršeno odgovara, jer Kembel kroz crtež imitira Trbosekov modus operandi. Dok Trbosek crta po žrtvama skalperom, Kembel tu furioznost prebacuje na papir imitirajući njegov stil perom i na taj način sjajno oslikava depresiju, mrak i beznađe društva.
Kembelov rad više nego adekvatno odražava sadržaj i doprinosi stvaranju mračne, prljave atmosfere viktorijanske Engleske. U desetom poglavlju, koje čini ubistvo poslednje žrtve, Meri Džejn Keli, a koje je skoro sasvim lišeno dijaloga, čin kasapljenja prikazan je minimalističko-hirurškom preciznošću do najsitnijih detalja. Sva Džekova ubistva oslikana su plastično i grozomorno-ekstravagntno jer je njhova spoljašnjost samo kulisa i odvlačenje pažnje od istine i suštinskog motiva. Eksterijer je mračan i monumentalan. Mur u svojim beleškama odaje poštovanje Edijevom detaljnom i mukotrpnom faktografskom naporu: „Pakao je vizualno mnogo bolje istražen nego sadržajno. Edijeve su pozadine najčešće precizne fotografije područja koja se spominju u tekstu.“
Priča o dva Džeka ili kako uhvatiti “Galeba”…
“Ovo je teže nego što izgleda. Svi pokušavaju da ga uhvate. Neki čak misle da su uspeli, ali kada pogledaju u mrežu, vide da je prazna. Svi smetaju jedni drugima; ponekad čak namerno sapliću jedni druge. Međutim, plen ostaje neuhvatljiv i neprepoznatljiv, sumljivi arheopteriks. Prevara. Možda takva ptica i ne postoji. Nisu poznati ni njegov zov ni boja perja. Nikad nisu otkriveni njegovi tragovi. Ali tragova njegovih progonitelja ima svuda…“
Ples lovaca na galeba[1], Alan Mur
Priča počinje u Londonu u prvoj polovini devetnaestog veka od strane jednog engleza, 1837 godine, poslovnog čovjeka, koji se kasno u noć vraćao kući, kad ga je isprepadala jedna spodoba skočivši preko visoke živice, preprečivši mu put. Napad nikada nije spomenut. Napad je, doduše izvršen kasnije u istoj godini nad devojkom Meri Stivens (Mary Stevens), gde joj je misteriozna figura prišla i onemogućila kretanje, obuhvativši je čvrsto rukama. Osetivši metalne kandže, devojka je mahnito počela da vrišti, nakon čega je napadač pobegao. Sledećeg dana je oborio i ozledio jednu osobu. Nakon toga nova žrtva koja se spominje u izveštajima je Džejn Asolp (Jane Alsop). Ona je govorila da je videla čoveka koji je nosio kaput, materijala sličanog nauljenom platnu i masku koja se stapala sa ostatkom kostima. Žrtva je tvrdila kako ju je napao „metalnim kandžama“ i njima kidao odeću, nakon što je izvršio svoj ritualni čin zastrašivanja grotesknim vražijim izgledom lica-maske, koje je karkterisao dugačak, kukast nos, šiljaste uši i oči koje su isijavale. Uspela je da se suprostaviti njegovom stisku i pobegne, pri čemu joj je u pomoć pritekla sestra. Ime ovog čudovišta koje je bilo neuhvatljivo za tadašnju policiju viktorijanske Engleske a koje je “oteralo” sedam žena u ludilo, bilo je Džek Đipalo (Spring-heeled Jack). Pošto nikada nije uhvaćen većina stručnjaka tvrdi da je Džek Đipalo mit i plod masovne histerije koja je dugoročno delovala na tlu viktorijanske Engleske, gde se stvorilo pogodno tle za nastanak urbane legende o pohlepnom đavolu. Ime Džek Đipalo “ledilo je krv u žilama” žiteljima tadašnjeg Londona a roditeljima služilo za zastrašivanje nevaljale dece, sve do jeseni 1888 godine, kada se pojavljuje novi Džek.
Džek Trbosek, koji će takođe postati urbani mit i legenda. Džek koji je nevidljiv i neuhvatljiv, a koji seje strah u svom krvavom piru. Mitološki gledano zanimljiv je podatak da je prva žrtva Džeka Đipala nosila ime Meri kao i poslednja žrtva Džeka Trboseka, kao da se krug misterije i simbolike zatvara, a mitska zmija Uroboros, ponovo grize sopstveni rep.
Dva neuhvatljiva Džeka…, Đipalo i Trbosek
Da bi se kompletno razumelo delo “Iz Pakla”, autor Alan Mur, demistifikuje način pravljenja svoje kreacije kroz poglavlje prilog 2, u svojevrsnom bonus-meta-stripu pod nazivom „Ples lovaca na galeba“. U njemu autor detaljno pretresa mitove, legende, faktografije, literarne izvore i policijske izveštaje koji su mu poslužili kao nadahnuće u stvaranju ovog mega-dela. On deli i kategoriše činjenice i podatke do kojih je došao kroz svoje desetogodišnje proučavanje mitologije o Džeku Trboseku na potkrepljene, moguće i izmišljene. Dok autor opisuje različita shvatanja o Trboseku koja su se pojavljivala tokom decenija, neka zanimljiva i provokativna, neka potkrepljena više ili manje, poenta postaje očigledna. Teorije i opravdanja za Trbosekova ubistva će bez sumnje nastaviti da niču, a budući da nikada neće biti načina da se naučno dokaže počinilac tih ubistava, legenda o njemu nesumljivo će rasti kroz različite medije koji će na svoj način prikazivati “čoveka bez lica”. Ovo kapitalno delo golemih razmera kako uticajem u devetoj umetnosti, tako i velikog obima od skoro 600 stranica, izdala je izdavačka kuća “Darkwood” u liksuznom formatu tvrdih korica. Strip je štampan na listovima žućkaste boje, koja dodatno unapređuje crtež i ističe njegovu atmosferičnost. Neophodno je pohvaliti izdavača za odličan izbor prilikom odabira papira zbog koga ova knjiga-grafički roman, izgleda kao žurnal iz viktorijanske epohe.
Ivan Nikolić
Izašlo u okviru Vodiča za život broj 32