Serđo Topi – jedinstveni maestro

Serđo Topi je rođen 11. 10. 1932. u Milanu. Bio je jedan od najpoznatijih italijanskih strip-autora, kao i jedan od najcenjenijih evropskih ilustratora.

Svoju bogatu karijeru započeo je kao ilustrator ranih pedesetih godina prošlog veka, još dok je bio srednjoškolac, kad je radio ilustracije za jednu dečju enciklopediju izdavačke kuće Mondadori. Nešto kasnije je radio i na ilustrovanju devetotomne enciklopedije za mlade – Enciclopedia dei Ragazzi za izdavačku kuću Utet. Prvi strip je nacrtao 1966. godine za magazin Korijere dei pikoli. Bila je to fantastična priča o čarobnjaku Zurliju koju je napisao scenarista Karlo Triberti. I kasniji Topijevi stripovi će neretko nositi notu fantastičnog, a njegov autorski izraz biće veoma blizak magijskom realizmu u književnosti. Pored fantastičnih tema, njegovi stripovi su se često bavili i istorijskim, a posebno ratnim događajima. U takvim njegovim delima zapaža se studiozan proces istraživanja izvora, jer Topi je bio majstor da precizno dočara određenu epohu. Gotovo svi njegovi stripovi su pripovedani kao zaokružene priče. Serijal albuma pod zajedničkim nazivom Kolekcionar izuzetak je u tom smislu. Pored pomenutog Korijere dei pikoli (koji je kasnije promenio ime u Korijere dei ragaci), Serđo Topi je objavljivao brojne stripove u najpoznatijim italijanskim i evropskim magazinima – Linus, Korto Malteze, Narednik Kirk, L’Eternauta… Tokom sedamdesetih Topi je sa čak tri albuma učestvovao u slavnoj ediciji Un uomo un’avventura izdavačke kuće Cepim (L’uomo del Nilo iz 1976, L’uomo del Messico iz 1977 i L’uomo delle paludi iz 1978. godine). Cepim je zapravo jedno od ranijih imena na ovim prostorima izuzetno dobro prihvaćene izdavačke kuće Serđo Boneli editore. Pomenuta edicija je u drugoj polovini osamdesetih godina obuhvatila trideset strip-albuma najpoznatijih italijanskih autora (sa po jednim albumom ili više njih zastupljeni su Hugo Prat, Gvido Krepaks, Enriko Sio, Ivo Milaco i mnogi drugi, a dva albuma Dina Batalje – Čovek iz Nove Engleske i Legionar – imali ste priliku da čitate u našoj biblioteci Trag). To nije Topijeva jedina saradnja s porodicom Boneli. S vremena na vreme dobijao je priliku da se uključi u stvaranje nekih vrlo popularnih serijala, pa je tako, između ostalog, nacrtao i jednu epizodu Nika Rajdera (broj 114) i jednu epizodu Julije (broj 11 – Večni počinak, koju ste takođe imali priliku da pročitate u izdanju Darkwooda). Od 1976. nacrtao je veliki broj stripova s religijskom tematikom za magazin Đornalino i objavio nekoliko desetina kraćih stripova u drugim, specijalizovanim strip-revijama. Karijeru je uporedo gradio i u Francuskoj (gde je radio za izdavačku kuću Larus) i u Španiji (za izdavača Planeta de Agostini). Francuski Moskito je objavio više desetina njegovih stripova, a njegova dela su objavljivana i reizdavana širom sveta.

Ovaj velikan svetskog stripa imao je više desetina samostalnih izložbi. Na festivalima i sajmovima bio je rado viđen gost i na njima se najbolje mogla uočiti naklonost koja je postojala između njega i njegovih čitaoca. Napustio nas je 21. 8. 2012. u sedamdeset devetoj godini.

Unikatan stil i neobičan pogled na strip i umetnost

Već u ranoj fazi svoje autorske karijere Serđo Topi je uobličio jedinstven crtački stil. Jedno od njegovih prepoznatljivih svojstava bilo je probijanje granica i to u doslovnom smislu: Topi se vrlo često nije obazirao na linije koje uokviruju vinjete, crtao je preko njih i time uspevao ne samo da ne naruši koncepciju dela već naprotiv – na taj način je gradio specifičnu i prepoznatljivu atmosferu. Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina XX veka u magazinu Alter alter objavio je niz priča koje su potom objedinjene u albumu pod naslovom Sharaz-de. Te priče su Topijeva interpretacija pojedinih priča iz Hiljadu i jedne noći. Sharaz-de se može smatrati nekom vrstom prekretnice kad je u pitanju Topijev grafički izraz – tu je pokazao da mu je više stalo do grafičkog izgleda strip-table i kompozicije vinjeta nego do fluidnosti narativa. Neki kasniji Topijevi stripovi više deluju kao nizovi ilustracija koje priču pripovedaju u sekvencama. Za priče iz albuma Sharaz-de Topi je jednom prilikom rekao kako je bio apsolutno svestan da svojim pristupom prigušuje dinamiku, ali da te priče nose u sebi spokojstvo i da mogu podneti takav crtež.

I sam Topi je govorio o svom stilu u jednom intervjuu. Bio je svestan toga da se njegov stil opisuje kao unikatan, ali da je, stvarajući toliko dugo, on zasigurno bio pod mnogim uticajima. Zapravo, on nikad nije bežao od toga. Smatrao je kako je važno da umetnik zna šta se dešava oko njega i da mu to može pomoći da pronađe sopstveni izraz. Topi je bio pasionirani ljubitelj filmova i pratio je čak i lošije produkcije, smatrajući da se svuda može pronaći inspiracija za dobar kadar, a da je za strip-crtače film neiscrpan izvor. Pored filma, Topi je mnogo pažnje poklanjao i proučavanju slikarstva. Lako je uočljiv uticaj koji su na njega imali Šile ili Klimt, ali on sam je naglašavao da voli sve predstavnike secesije, jer su oni ovladali veštinom primenjene umetnosti i sposobnošću da kroz dekoraciju čak i trivijalnih predmeta od svega stvaraju umetnost.

Interesantan je Topijev pogled na strip kao medij. Za njega je strip bio više zanat nego umetnost. Ponekad iziskuje vrhunsko zanatsko umeće, ali priroda stripa je takva da poštuje određene već utvrđene obrasce. Potreban nam je najpre scenario, pa zatim crtež, pa eventualno kolor, pa priprema materijala za štampu, a najčešće je za sve to potreban tim ljudi. Vrlo često je autor ograničen unapred predviđenim brojem strana. Topi je smatrao da je uz sve te okolnosti strip više zanatska delatnost i da bi umetnik morao da ima veću slobodu: „Umetnik može da uradi sve što želi. On može da nacrta stolicu s pet nogu i niko neće reći nijednu reč, dok strip-crtač mora da crta samo stolicu sa četiri noge. Zato je to proces koji je, po mom skromnom mišljenju, sličniji zanatstvu nego umetnosti.” Takvo Topijevo poimanje stripa je još zanimljivije ako imamo u vidu da je on širom sveta stekao reputaciju izvanrednog umetnika upravo crtajući stripove.

 

Topijevi stripovi u domaćim izdanjima

Kod nas ovaj slavni autor nije objavljivan u meri koju bi ljubitelji stripa smatrali zadovoljavajućom, iako je u izdavaštvu bivše Jugoslavije bio zastupljen još od početka osamdesetih. od 1981. do 1983. godine objavljeno je jedanaest kratkih priča u različitim brojevima Strip magazina i RS magazina, edicijama zagrebačkog Vjesnika (brojevi Strip magazina 1, 5, 7, 8, 17, 18, 19, 23, 24 i 25 i RS magazin „zima 1983”). U ediciji Otkriće sveta u stripu novosadskog Dnevnika objavljene su priče Nepokorena zemlja (u broju 13) i Od Bejruta do Pekinga guseničarima (u broju 21). Sem nabrojanog, objavljena je još i pomenuta Julijina avantura Večni počinak u Darkwoodovom izdanju i to je sve do knjige koja je pred vama.

O Kolekcionaru

Svog najprepoznatljivijeg junaka Topi je stvorio 1984. godine za serijal avanturističkih stripova I Protagonisti di Orient Express. Potom mu se povremeno vraćao u narednih dvadesetak godina, napravivši od njega pokretača ukupno pet neobičnih priča, koje su objedinjene u ovom integralnom izdanju. Jednom prilikom maestro Topi je rekao: „Kolekcionar je jedini serijalizovani karakter koji sam stvorio. Ponekad sam ga crtao s neobičnim brkovima i s veoma dugim nogama. Moje noge su kratke, pa može biti da je tu reč o nekakvoj kompenzaciji. To je čovek s beskrajnim materijalnim mogućnostima, sposoban da se izvuče iz najzamršenijih situacija. On uvek dobija ono što želi i ima razvijen smisao za humor, ponekad sarkastičan, ponekad čak pomalo nemilosrdan. Meni se on sviđa, čak i kad je ponekad, ali samo malo, loš. Ali ja nisam kao on.”

0 odgovori

Ostavite Komentar

Želite da učestvujete u diskusiji?
Slobodno se priključite!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *