Ozbiljan protivnik ili reč–dve o Alisteru Krouliju

Nakon što smo u prvom albumu serijala uvedeni u mističarsku atmosferu i upoznati sa delovanjem sila sumnjivog porekla i namera, u drugom albumu, kojim se završava prvi ciklus serijala W.E.S.T, suočeni smo sa pravim neprijateljem. Sa velikim negativcem, koji stoji u senci i vuče konce. Reč je o Alisteru Krouliju. I mada je svakako reč o zanimljivoj istorijskoj ličnosti, koju ćemo pokušati da predstavimo u narednim redovima, trebalo bi ukazati na anahronizam, kom se scenarista priklonio. Naime, Pan-američka izložba je održana 1901. godine. U to vreme, Alister Krouli je imao dvadeset pet godina i ako sledimo ono što bismo mogli okarakterisati kao istorijske činjenice, moramo zapaziti da on u to vreme nije raspolagao toliko velikom moći da bi mogao da utiče na visoku politiku.

Mistik, okultista i ko zna šta sve još ne, Alister Krouli, rođen je 12.10.1875. godine u mestu Lemington u Engleskoj. Pravo ime mu je bilo Edvard Aleksandar Krouli. Seme sklonosti ka onostranom u Kroulija je posejano verovatno još u ranom detinjstvu. Naime, njegov otac je bio sveštenik hrišćanske sekte „Plimutska braća“, kojoj se pripisuje sklonost fanatizmu. Iako mu je otac umro još dok je bio dečak, Edvard Aleksandar Krouli je, zahvaljujući tome što je porodica bila imućna, dobio priliku da studira u Kembridžu. Tokom boravka na koledžu, Kroulijeva interesovanja se šire na različite oblasti. On putuje, piše, a u tom periodu počinje da se interesuje i za misticizam.

14Godine 1898, Krouli postaje član Zlatne zore. To je bio red s kraja XIX i početka XX veka, posvećen hermetizmu, koji je pak, filozofsko-religijsko učenje, odnosno svojevrsni amalgam nastao u ranohrišćansko vreme kao spoj grčke i egipatske kulture, a nazvan po grčkom bogu Hermesu. Članovi Zlatne zore, predstavljali su se kao Rozenkrojceri (takođe ezoterijsko društvo, koje je imalo uticaj na stvaranje drugih sličnih društava i osnivanje nekih masonskih loža). Nakon inicijacije u Zlatnu zoru, učenici bi počinjali da praktikuju magiju i alhemiju, a kroz stroge meditacije kojima je proklamovani cilj bio da se odbaci i dezintegriše postojeća i stvori potpuno nova, duhovna ličnost, mogli su da napreduju do trećeg stepena. Krouli je 1900. godine dosegao taj stepen unutar ovog društva. Da to nije bila igrarija, svedoče pojedini izvori, koji kažu da mnogi iskušenici nikada nisu stigli čak ni do drugog stepena, već su se razboljevali od teških duševnih bolesti. Njegovo napredovanje, poklopilo se sa periodom osipanja članstva i raspada samog reda, tako da je Krouli ubrzo krenuo svojim putem. U narednih nekoliko godina objavljuje nekoliko knjiga. Konstantno piše i ponovo počinje da putuje. Posetio je Himalaje, Meksiko, Indiju, Egipat. Tokom svojih putovanja, predano je praktikovao magijske rituale Zlatne zore. U proleće 1903. vraća se u Englesku, gde se ženi. Njegova izabranica Rouz Keli, ubrzo mu je 1904. rodila ćerku, kojoj su dali ime Nuit (noć, na francuskom). Iste godine, objavio je jednu od svojih najznačajnijih knjiga, Knjigu zakona, i u njoj utemeljio mistično-filozofsko učenje zvano Telema. Krouli je tvrdio da je on samo zapisivao ono čime ga je nadahnuo Aivaz, duh kosmičke inteligencije. Krouli je potom ponovo krenuo na putovanja. Išao je opet u Indiju i Egipat, a posetio je i Šangaj i Njujork. Kada se bude vratio sa ovog putovanja, saznaće da je Nuit umrla od bakterijske infekcije.

15 Iste, 1906. godine, Krouli uspostavlja osnove svog reda pod imenom Astrum Argentum (srebrna zvezda, na latinskom), koji se najčešće obeležava skraćeno, AA. Krouli ponovo kreće na putovanje, a ovog puta je cilj Afrika. Sa svojim pomoćnikom dolazi u Alžir. Neko vreme je lutao po pustinji i izvodio magijske rituale. Navodno je prizivao demona Horonzona, koji mu se i ukazao. Kroulijevi sledbenici ističu ovaj događaj kao veoma važan, jer je tada kako veruju, Krouli prihvatio sve zlo ovog demona u sebe, a zatim doživeo prosvetljenje, „prelazeći put od Pakla do Svetlosti…“ Nakon što se opet vratio u London, Krouli je bio optužen za otkrivanje nekih tajni reda Zlatna zora. Iako ih je zaista i otkrio u svojoj knjizi Tajni rituali i ceremonije rozenkrojcerskog reda, Krouli je oslobođen presude. Nakon toga, pomenutu knjigu je ponovo štampao. Sledi razvod od žene i novo putovanje, ovaj put u Rusiju. Izgleda da se u ovom periodu života Krouli sreo sa redom Ordo Templi Orientis (Red istočnog hrama), jednom od najpoznatijih gnostičkih sekti.

OTO je osnovan 1895, od strane australijskog industrijalca Karla Kelnera, koji je navodno bio i mason visokog ranga. Njega je nasledio Teodor Rojs, novinar i mason. Uticaj reda ubrzano raste i sumnja se da OTO vrši snažan uticaj na politiku nekih velikih zemalja, poput SAD, Francuske ili Nemačke. Krouli je prišao redu i ubrzo postao jedna od uzdanica Rojsa, koji ga proglašava naslednikom. Na čelo Ordo Templi Orientisa, Krouli staje 1922. godine i proglašava delovanje reda misionarstvom novog doba. Neki pisci smatraju da je insistirao na ovoj i sličnim formulacijama, kako bi distancirao red od masonerije, sa kojom je povezivan pod prethodnim liderom. Pod vođstvom Alistera Kroulija, moć reda se još brže uvećava, a nove lože se otvaraju širom sveta. Na privatnom planu, Kroulijev život je obeležen još jednim skandalom. Godine 1934, dobio je sina Alistera Ataturka sa devetnaestogodišnjom ženom. Početkom Drugog svetskog rata, Krouli se ponovo vraća u Englesku i posvećuje pisanju. Umro je 1947. godine.

Alistera Kroulija su mnogi kritičari proglašavali satanistom i narkomanom. Njegove mističarske knjige i izvođenje sumnjivih magijskih rituala, svakako su išli na ruku takvim procenama. Napisao je veliki broj knjiga koje su se bavile različitim ezoterijskim aspektima. Kroz svoje književno, ali i političko delo (jer njegovo delovanje u redovima čiji je bio član je bilo i političko) izvršio je veliki uticaj. Pitanje je koliko i na koji način uopšte vrednovati lik i delo Alistera Kroulija. Crkva ga vidi kao satanistu, a u pop-kulturi prihvaćen je kao neka vrsta ikone. Britanski javni, medijski servis, BBC, uvrstio ga je na listu 100 najvećih Britanaca svih vremena. To svakako nešto govori. Ako ne o prirodi, onda barem o veličini Kroulijevog uticaja.

0 odgovori

Ostavite Komentar

Želite da učestvujete u diskusiji?
Slobodno se priključite!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *