Osveta grofa Skarbeka

Na stranicama koje slede očekuje vas klasična avantura. Kada se za nešto kaže da je „klasično“, onda je to vrlo često fraza bez specifične težine. Fraza koja se u naše doba, doba pompeznih reči, često rabi bez ikakvog kriterijuma. A i kada nekakav ustanovljeni kriterium postoji teško je govoriti o objektivnosti procene. Zato, da ne bude zabune, sintagma „klasična avantura“ u ovom tekstu se koristi sa vrlo preciznim značenjem, a to je da je reč o avanturističkom štivu čija je radnja smeštena upravo u ono doba kada je avanturistička literatura dominantno štivo, kada nastaju jasna pravila ovog žanra (kao differentia specifica u odnosu na „ostalu“ književnost) i kada on dobija svoj puni zamah i počinje da biva revalorizovan kao nešto više od puke zabave.

Pariz, s polovine pretprošlog veka, doba je u kom cveta umetnost. Zvezde tog vremena su pisci Viktor Igo, Stendal, Onore de Balzak, Gistav Flober… slikari Ežen Delakroa i Doinik Engr… Neoklasicizam, kao poslednja faza klasicizma, je na zalasku. Već se kroz dela nekih od majstora (najviše kod Delakroe, u paleti boja koje koristi) naslućuje dolazak novih ideja, grubo suprotstavljenih utemeljenim vrednostima, koje su u ovom slučaju dobile svoj konačni izraz u rođenju impresionizma.

Aleksandar Dima (1802-1870)

Aleksandar Dima (1802-1870)

Osveta grofa Skarbeka u mnogim detaljima verno dočarava zeitgeist. Strip Iva Senta i Gžegoža Rosinskog, priča je u najboljem maniru devetnaestovekovnih avanturističkih romana, ne samo Aleksandra Dime starijeg, ali tokom pripovesti o osveti grofa Skarbeka nesumnjivo ćemo najviše asocijacija imati na njega i njegov slavni roman Grof Monte Kristo. Na nekoliko mesta u ovom dvotomnom integralu autori su napravili neskriven omaž Aleksandru Dimi, učinivši ga na izvestan način i učesnikom u priči. Kada dođete do onog mesta u sudnici gde junak naše priče počinje da nas vodi kroz priču o svojoj neobičnoj sudbini, videćete u publici jednog čoveka, koji je, kako sam kaže, angažovan od strane jednog slavnog pisca kako bi na suđenjima pratio interesantne slučajeve, koji bi potom mogli da budu osnova za zaplet nekog novog književnog dela. Ne kaže se imenom o kom je piscu reč, ali omaž je toliko eksplicitan, jer osim sličnosti samog grofa Skarbeka i grofa Monte Krista, treba imati u vidu da Iv Sent priču smešta u Pariz 1843. godine, dok je Dima svoj slavni roman završio 1844. Interesantno je da je Aleksandar Dima otkrio da je ideju za svoje veliko delo, dobio iz jedne od priča Žaka Pešea (1758-1830), francuskog novinara i pisca. Ono što je za našu priču interesantno je da je Peše radio i kao arhivista u policiji, te da je on pak, inspiraciju za svoje priče često crpeo iz stvarnih slučajeva. U drugoj polovini integrala o grofu Skarbeku, prisustvo Aleksandra Dime će biti još jasnije, a jedno gusarsko ostrvo na kom se odvijaju bitni događaji, zove se Mon Kristobal.

Frederik Šopen (1810-1849)

Frederik Šopen (1810-1849)

Još jedna stvar bi se mogla izdvojiti kao kuriozitet vredan pomena. Glavni junak stripa u koji ste se zaputili, Poljak je po rođenju. Na nekoliko strana prvog toma ispričana je kratka istporija stradanja Poljske u XIX veku. Nepovoljan geopolitički položaj Poljske uzrokovao je da ova velika zemlja bude meta moćnih imperija kojima je u poslednjih nekoliko vekova okružena. Izbor Poljske u ovom stripu svakako nije slučajan ako imamo u vidu da je slikarska polovina autorskog dvojca, Gžegož Rosinski, Poljak po rođenju, iako ga danas svrstavamo među najistaknutije autore frankofonog stripa. Zato nije previše smelo reći da je u Skarbeka nesumnjivo učitana i sudbina samog Rosinskog, makar utoliko što je reč o poljskom slikaru koji doživljava slavu u Francuskoj. Sem toga, još jedan Poljak koji je slavu izgradio u Parizu pojavljuje se u ulozi jednog od pokretača priče. Reč je naravno o Frederiku Šopenu, slavnom pijanisti i kompozitoru.

Žan Ogist Dominik Engr – Velika odaliska (La Grande Odalisque, 1814.)

Žan Ogist Dominik Engr – Velika odaliska (La Grande Odalisque, 1814.)

Album pred vama, Osveta grofa Skarbeka, integral je sačinjen od dva albuma, koji su premijerno objavljeni 2004. i 2005. godine. Autori koji potpisuju ovo delo, Iv Sent i Gžegož Rosinski, doajeni su evropskog stripa. Priča o grofu Skarbeku je romantična avantura, na tragu literature karakteristične za epohu u kojoj se odvija. Sent i Rosinski, deluje sa lakoćom, prilagođavaju svoj jezik, kako bi priča zvučala što uverljivije. I ona zaista tako zvuči. Iako ste već čitali priče o ljubavi, prevari, patnji, priče o osveti koja tinja decenijama i pretvara se u stravičnu destruktivnu energiju, priče o dobrim ljudima koji pod tegom patnje počinju da se menjaju, Osveta grofa Skarbeka uspeva da bude osvežavajuća priča. Uspeva da nam ispriča već ispričanu priču, a da ne bude dosadna. Da se bavi velikim temama, a da ne bude naporna. I u najboljem svetlu brani tezu da možda jesu sve priče ispričane, ali već ispričane priče uvek mogu da se ispričaju na sasvim nove načine.

0 odgovori

Ostavite Komentar

Želite da učestvujete u diskusiji?
Slobodno se priključite!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *