Mange – Približavanje Dalekog istoka

N5Manga je uopšteni japanski naziv za stripove, ali zahvaljujući specifičnostima koje odlikuju bogatu japansku izdavačku produkciju ovaj termin se širom sveta uobičajio kao poseban naziv za stripove koji dolaze iz Japana. Način vizuelnog izražavanja autora, jedinstven način izdavanja, ogromni tiraži, gotovo fanatična ljubav Japanaca prema devetoj umetnosti, veliki komercijalni uspeh pojedinih serijala širom sveta… sve to čini da manga stripovi, ili kraće – mange, imaju posebno mesto u svim enciklopedijama savremene umetnosti i popularne kulture.

Slično kao i kada je reč o evropskom stripu, koreni mange leže duboko u narodnoj tradiciji i teško je utvrditi određen datum koji bismo smatrali rođendanom mangi. Postoje srednjovekovne ilustrovane knjige koje po svom obliku i sadržini veoma podsećaju na današnje mange. Ipak, kada je u pitanju savremeni strip u Japanu sa svim svojim karakteristikama, poreklo mange treba tražiti u prvim godinama nakon Drugog svetskog rata. U tim, po poraženi Japan, izuzetno teškim godinama japanska popularna kultura bila je pod velikim uticajem američke. U srcima poštovaoca stripa posebno mesto zauzeli su (slično kao i kod nas) Diznijevi stripovi, a posebno Miki Maus i Paja Patak. Japanski crtači stripova tada su uzor videli u američkim kolegama i počinjali su da ih oponašaju i crtaju na sličan način. Tako nastaje karikaturalni crtež u kom su likovi predstavljeni sa naglašenim šakama i velikim očima i u kom se kadrovi smenjuju filmskom dinamikom, kojom kao vrtlog uvlače čitaoca u radnju.

Osim pomenutog dominantnog stilskog izraza mange su posebne po mnogim drugim svojstvima. U ono po čemu ljudi izvan Japana lako prepoznaju mange spadaju i specifičan format i način štampe. Širom sveta mange se štampaju na formatu 130 x 190 mm, što je format koji je u evropskoj kulturi karakterističan za romane ili zbirke poezije, više nego za stripove. Međutim, najveća razlika između evropskih i američkih stripova u poređenju sa japanskim je u tome što se mange štampaju tako da se stranice i kadrovi stripa čitaju zdesna nalevo! Tako se čita u Japanu, pa i izdavači van Japana zadržavaju taj izvorni oblik, uz kratko uputsvo čitaocima na početku knjige. Iznenađujuće zvuči kada vam neko kaže da se strip čita „unazad”, ali praksa je pokazala da čitaocu treba svega nekoliko strana da se navikne i potom nesmetano uživa u stripu. Postoje i izdanja koja se preslikavaju i štampaju „u ogledalu”, kako bi se stripovi mogli čitati na uobičajeni, zapadnjački način – sleva nadesno, ali brojni su razlozi zbog kojih ljubitelji mangi ne vole ovakav postupak. U takvom izdanju svi desnoruki junaci stripa odjednom postaju levoruki, čineći njihov broj nerealno dominantnim, a svi japanski natpisi i onomatopeje štampaju se naopako. Ima i drugih razloga koji smanjuju užitak u čitanju, a ova dva su najčešće isticana.

 

Otac mange – Osamu Tezuka

Kada govorimo o stilizaciji karakterističnoj za japanski strip nužno je pomenuti autora koji se često naziva „ocem mange” i začetnikom specifične japanske škole. Ta laskava titula s pravom se dodeljuje Osamu Tezuki, najslavnijem i najuticajnijem autoru mangi. Osamu Tezuka (1928-1989) je bio lekar po struci, ali je celu karijeru posvetio crtanju stripova. U njegovo vreme poziv crtača stripova u Japanu nije bio tako cenjen kao danas, pogotovo ne kao poziv lekara, ali Tezukina ljubav prema crtanju je bila neuporediva. Još kao student je počeo da objavljuje svoje radove i nije prestao do kraja života. Veliku inspiraciju je pronalazio u Diznijevim stripovima, pa je i sam crtao likove koji su vizuelno podsećali na njih. Njegovi najčuveniji stripovi su Kimba, beli lav, Buda, Adolf, Oda Kirihitu, Astro Boj… Tezukin uticaj na cele generacije crtača je bio zadivljujuće veliki. Mnogi su pokušavali da imitiraju njegov pokret i da crtaju slično kao veliki učitelj. Na taj način se formirao unikatan vizuelni izraz, stil prepoznatljiv po takozvanim „crtežima sa velikim očima”, koji mnogi čitaoci vezuju za mange uopšte. Sa širenjem mangi po svetu i rastom njihove popularnosti ovaj Tezukin uticaj se širio i izvan Japana, pa tako sada imamo obrnutu situaciju u odnosu na pomenutu posleratnu japansku scenu. Danas mnogi evropski i američki autori imitiraju karakteristični japanski manga-stil.

 

Mangamanija

Stripovi u Japanu izlaze u nastavcima, u specijalizovanim časopisima, najčešće mesečnicima, koji sadrže delove po nekoliko različitih serijala. Časopisi imaju po više stotina stranica, a obično svakog meseca predstave po jedno ili dva poglavlja nekoliko strip-serijala (po oko 20-50 strana). Najpopularniji serijali se kasnije objavljuju u zasebnim knjigama – tankobonovima. Jedan tankobon sadrži nekoliko poglavlja jednog stripa, najčešće desetak i ima oko dvesta strana. Pojedini serijali u Japanu izlaze već nekoliko decenija, imaju preko hiljadu poglavlja i objavljeni su u preko sto tankobonova, koji se nastavljaju jedan na drugi! Sve to čini da mange u Japanu budu jeftine i dostupne svima. A u Japanu stripove čitaju svi, bez obzira na pol ili godine. Zbog toga se osim u žanrovske, stripovi svrstavaju i u posebne kategorije prema tome kome su namenjeni. Tako su recimo đosei mange namenjene ženama, seinen muškarcima, a kodomo deci. Šođo mange su stripovi za devojčice, a šonen za dečake. Naravno, ove podele nisu striktne, već samo daju okvirne smernice čitaocima šta mogu da očekuju u jednom manga serijalu.

Popularnost mangi u Japanu je teško zamisliti. Skoro trećinu svih štampanih publikacija čine mange. Najpopularnije među njima redovno dostižu tiraže od preko dva miliona primeraka. Poslednjih godina serijali kao što su Naruto, One Piece, Dragon Ball, Berserk, Ghost in the Shell, Full Metal Alchemist, Bleach ili Attack on Titan osvajaju sva svetska tržišta, a u Japanu se na top listama bestselera smenjuju u postavljanju novih rekorda u prodatim primercima. Vodeći naslovi na tim top-listama se svake godine prodaju u tiražima od nekoliko miliona primeraka. Primera radi, u prvoj polovini tekuće godine nove epizode One Piece-a prodale su se u više od sedam miliona primeraka! I to samo u Japanu, ne računajući licencna izdanja širom sveta, gde su svi pomenuti naslovi (kao i brojni drugi), takođe, izuzetno popularni. Sve to je uticalo da autori stripova, takozvane mangake, budu prave pop-zvezde, koje uživaju u slavi i bogatstvu. San mnoge dece u Japanu je da se jednog dana bave pisanjem i crtanjem mangi (izuzetan uspeh je postigao serijal Bakuman, koji na komičan način predstavljaju nedaće i izazove s kojima se suočavaju dva dečaka koja sanjaju o tome da postanu slavni autori mangi) . Izdavačko tržište u Japanu poslednjih godina beleži prodaju mangi u vrednosti od preko 400 miliona dolara svake godine i ima značaj za celokupnu državnu ekonomiju. Od kraja devedestih godina XX veka i posebno od početka novog milenijuma mange počinju da osvajaju Evropu, a potom i ceo svet i najčitaniji su stripovi u svakoj zemlji u kojoj se objavljuju. Posebno su omiljeni među mlađim generacijama čitalaca. Za veliku popularnost mangi izvan Japana najzaslužniji su anime – animirani filmovi i to najčešće predstvavljeni kroz dugovečne serijale, koji se mesecima emituju na specijalizivanim televizijama. Anime se obično prave nakon što neka manga doživi uspeh kod čitalaca i producenti procene da će imati komercijalni uspeh i sa animiranim serijalom.

 

Mange i renesansa domaćeg strip-izdavaštva

Uticaj manga stripova nije izostao ni u našem izdavaštvu. Nakon dve sušne decenije u poslednjih nekoliko godina svedočimo veoma uzbudljivom razvoju izdavačke scene. Za ponovnu popularizaciju stripa među mladima poseban značaj dugujemo mangama. Najpoznatiji manga serijali, Naruto, One Piece i Napad titana u produkciji izdavačke kuće Darkwood od oktobra 2013. godine kontinuirano se objavljuju i kod nas. Pomenuti naslovi se smenjuju u dvomesečnom ritmu i mogu se pronaći na svim kioscima i u većim knjižarama. Izdanja su pripremljena u izvornom obliku i velikim tiražima, kao i u originalnom formatu, identičnom onom u Japanu. Svaki strip ima oko 200 strana koje se čitaju kao i u originalu zdesna nalevo. U cilju popularizacije stripa Darkwood je za sve učenike osnovnih i srednjih škola uveo poseban đački popust za sve mlađe od 18 godina, pa je jednu mangu moguće kupiti po ceni od 195 dinara. Popust važi cele godine isključivo u Darkwood knjižarama, ali i na Darkwood štandovima, svake godine na Beogradskom sajmu knjiga, kao i na svim strip-festivalima. Ponuda stripova se neprestano širi, pa uskoro možemo da očekujemo sve veći broj manga naslova kod nas.

 

Mange u domaćim izdanjima

 

Akira

Serijal o postapokaliptičnom Tokiju u kom se rešava sudbina čovečanstva, magnum opus slavnog japanskog autora Kacuhira Otoma, stvaran je tokom osamdesetih godina. Osim središnje, naučnofantastične pripovesti, veoma vešto i nenametljivo, između vrtoglavih akcionih scena, naziru se i dublja filozofska promišljanja. Ipak, ovaj strip bi bio tek upola veličanstven da nije neverovatno detaljnog i furiozno dinamičnog crteža. Majstor stripa, mangaka Otomo, upravo ove godine nagrađen je Velikom nagradom grada Angulema, najprestižnijom evropskom strip-nagradom! Tako se svrstao u red besmrtnih velikana devete umetnosti ovenčanih ovim priznanjem.

Akira je prvi japanski naslov objavljen u našoj zemlji. Prezentovao nam ga je novosadski Marketprint početkom ovog veka (2002-2005). U četrdeset sveščica koje su izlazile u mesečnom ritmu sabran je ceo serijal. Jedina zamerka mogla bi biti ta što je strip objavljivan na „zapadnjački” način, tako da se čita sleva nadesno. No, opreznost redakcije je razumljiva ako uzmemo u obzir da se domaća čitalačka publika do Akire nije sretala sa japanskim stripom.

 

One Piece

One Piece je epska priča o piratima i potrazi za blagom. Reč je o avanturističkom štivu koje krasi sofisticirani deadpan humor. Pratimo avanture Manki D’Lufija, dečaka koji sanja da postane veliki gusar. Kreće na putešestvije svetskim morima i pokušava da okupi hrabru družinu koja će ga pratiti. Zahvaljujući svom izuzetnom šarmu ovaj strip je postao omiljen među svim uzrastima. Statistike kažu čak više među odraslima nego među decom.

Treba istaći da je ovde reč o jednom od najdugovečnijih manga serijala po kom je snimljena i izuzetno uspešna anime serija. Prvi broj se pojavio 1997. godine i od tada je objavljeno 792 poglavlja! Ova manga i dalje beleži izuzetan uspeh, pa je i ove godine to najprodavaiji naslov, čiji se svaki broj u Japanu proda u najmanje dva miliona primeraka. Autor Eićiro Oda kao da nema nameru da završi ovu epsku sagu. A i zašto bi kada je opšte mišljenje i publike i kritike da One Piece i dalje ne gubi na kvalitetu. Domaće izdanje, koje priređuje izdavačka kuća Darkwood, stiglo je do devetog toma i u prevodu sa japanskog predstavilo prvih osamdesetak poglavlja.

 

Naruto

Ovaj strip koji prati avanture Naruta Uzumakija, dečaka bez roditelja, koji sanja da postane veliki nindža ratnik, za mnoge je sinonim za komercijalnu mangu. Od septembra 1999. godine, pa sve do novembra 2014. Naruto je bio jedan od najvoljenijih naslova, kako u Japanu tako i širom sveta.

Brojni čitaoci su tokom celog svog detinjstva čitali avanture Naruta i njegovih prijatelja. Zato, uprkos repetitivnosti dugovečnih serijala, ne čudi što su mnogi sa tugom dočekali najavu mangake Masašija Kišimota da će konačno završiti serijal. To se desilo u novembru prošle godine, kada se nakon sedamsto poglavlja, raspoređenih u 72 knjige, svet ljubitelja stripa sa setom oprostio od Naruta. Kod nas je dosad, u izdanju beogradskog Darkwooda, objavljeno prvih devedeset poglavlja, tako da smo poredeći se sa Japanom mi još uvek na početku čitanja Narutovih pustolovina i ono najzanimljivije nas tek očekuje.

 

Uzumaki

Jezivi horor, kakav možemo pronaći samo u južnokorejskim i japanskim filmovima, zaokružena je priča u tri tankobona. U autentičnoj atmosferi užasa pratimo dešavanja u jednom malom gradu koji opseda prokletstvo spirale (na japanskom reč uzumaki označava upravo spiralu). Ovaj fascinantni geometrijski oblik matrica je koju bez jasnog i svakako bez racionalnog povoda počinju da oponašaju kako prirodne pojave tako i ljudska ponašanja. Kroz niz manje ili više povezanih poglavlja, autor Đunđi Ito unosi nemir u dušu čitaoca i izaziva jezu koja nas dotiče na podsvesnom planu.

Ovaj jedinstveni serijal u celosti je objavio Darkwood, krajem 2013. i u prvoj polovini prošle godine.

 

Napad titana

Napad titana (Attack on Titan) je trenutno najpopularniji strip na svetu! Posle dugo vremena pojavio se serijal koji po tiražima može da se takmiči sa doskora neprikosnovenim One Piece-om.

 

Reč je o naučnofantastičnoj, postapokaliptičnoj priči koja nas vodi u svet koji se iz korena promenio. Čovečanstvo je gotovo istrebljeno. Čudovišni titani su se iznenada pojavili i uništili sve pred sobom. Celokupno preostalo čovečanstvo sklonilo se unutar tri koncetrična kruga visokih zidina, bez ideje kako da nastavi dalje. Nakon stotinu godina od invazije titana generacije koje žive unutar zidova više nemaju predstavu o spoljašnjem svetu. Priča se da su nekada postajala prostranstva kojima se moglo kretati. Priča se da su postojale planine i šume ispunjene živim svetom. Da su postojale ogromne vodene površine nazivane morima i okeanima. Priča se da su postojali gradovi mnogo veći od tog mesta na kome ljudi sada žive. Ipak, i u takvim uslovima uspostavlja se privid svakodnevnog života ispunjenog rutinama i pomirenost sa zatočeništvom unutar zidina. Ali titani ne nameravaju da se zaustave pred visokim zidovima. Pred nama će se odigrati epska borba. Borba za opstanak čovečanstva!

Ova manga, u izdanju Darkwooda, najaktuelniji je naslov koji se trenutno objavljuje kod nas i nakon tri dosad objavljena tankobona nema sumnje da je Napad titana ovde jednako popularan kao i svuda širom sveta.

 

Ikigami

Serijal autora Motoro Masea, zaokružena je priča u deset tankobonova. Priča o orvelovskom društvu govori o redukciji stanovništva metodom „slučajnog izbora” koje ima za cilj da ostale podseti na neprocenjivu vrednost života. Ono na čemu je bazirana dramska tenzija je činjenica da odabrana osoba dobija ikigami, upozorenje o nastupajućoj smrti, 24 časa ranije. Kroz dvadeset poglavlja pratimo sudbine „izabranih”. Autor vešto izbegava da sklizne u patetiku, a ipak uspeva da involvira čitaoca i izazove saosećanje za svoje junake.

Mangu Ikigami u formi tankobonova izdaje beogradska izdavačka kuća Festina lente, koja je dosad objavila tri broja.

 

Generacije koje dolaze

Kao zaključak bismo mogli primetiti da pomalo paradoksalno zvuči da je bilo potrebno da počnemo da štampamo stripove naopako i čitamo unatraške da bismo raspirili interesovanje među mlađim naraštajima. Ipak, da je zaista tako najbolje svedoče povećani tiraži domaćih izdanja i redovno prisustvo mladih čitaoca u domaćim striparnicama. A u tim striparnicama između dve mange oni otkrivaju i stripove drugih škola. Tako stasavaju nove generacije poklonika devete umetnosti. Budućnost strip-izdavaštva se iznenada čini svetlijom nego što je izgledala pre samo nekoliko godina. Ključnu ulogu u tom poletu igraju mange.

 

Milan Jovanović

0 odgovori

Ostavite Komentar

Želite da učestvujete u diskusiji?
Slobodno se priključite!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *