Bogovi koji su prešli okean

Da bismo razumeli šta je Santerija, po kojoj ovaj album nosi ime, kao i otkud ona na Kubi, moramo se vratiti duboko u prošlost i korene potražiti sa ove strane Atlantskog okeana, duboko u podsaharskoj Africi. Jer, bez Jorube ne bi bilo ni Santerije. Zvuči strano i pomalo zbunjujuće, ali to je samo zato što je to jedna od onih priča koje se nalaze van fokusa egocentrične, zapadnjačke istoriografije. Joruba je zapravo naziv grupe naroda iz Zapadne Afrike, a istovremeno i njihove religije. Zapravo, u tom drugom značenju, Joruba prevazilazi okvire onoga što podrazumevamo pod pojmom religije i verovanja u metafizičke sile. Ona jeste i to, ali pre svega, Joruba je sveukupna tradicija koju poštuju narodi koji žive na teritorijama današnjih jugozapadnih afirčkih država, na obalama Gvinejskog zaliva, preciznije Togoa, Benina i Nigerije. Često se ovaj pojas naziva upravo prema Joruba kulturi – Jorubalend. Mitovi, verovanja i duhovni principi naroda sa ovog dela planete vekovima, možda i milenijumima, su se mešali, stapali, oblikovali u ono što se danas naziva jednim imenom. Da bi se razumelo trajanje, razvoj, pa i koliko-toliko sistematično unifikovanje ovih koncepata, neophodno je da znamo da je na području o kom govorimo kroz gotovo ceo Novi vek, sve do kolonijalnog doba, postojala jedna kraljevina. Ojo imperija, čiji zametci se mogu pronaći u XIV veku, razvila se u moćnu državu, jednu od najznačajnijih u zapadnoj Africi. Jorubalend je širi geografski pojam od Ojo kraljevstva, ali je Ojo bila najmoćnija država u kojoj je živeo najveći deo pripadnika Joruba naroda. Kraljevstvo je imalo slavnu ratnu tradiciju koju je dugovalo izvanrednoj konjici. Tako je veliki deo akumuliranog bogatstva stvoren naplatom taksi okolnim, bogatim državama poput kraljevine Dahomej. Naravno, u razvijenoj zemlji ekonomija je funkcionisala, a trgovina se odvijala i preko Sahare. Trgovalo se solju, tkaninom, kola orasima, slonovačom, ali i robovima. Imperija je bila snažna nekoliko vekova, vrhunac je doživela pred kraj XVII veka, da bi nedugo nakon njega, u drugoj polovini XVIII veka doživela naglo opadanje i na kraju raspad, prouzrokovan dinastičkim borbama. Nakon raspada novostvorene države su bile u stalnom međusobnom ratu, stanovništvo je bilo lak plen lovaca na robove (najpre onih iz Holandije i Portugalije), da bi ostatci nekad slavnog kraljevstva pred kraj XIX veka postali protektorat Velike Britanije. Država zvanično prestaje da postoji tek početkom XX veka. Država prestaje da postoji, ali tradicija naroda koji su tokom celog kolonijalnog perioda zadržali visok stepen kulture, uspešno opstaje i pronalazi nova tla za širenje. Korenito utemeljenje Jorube u tradiciji ovih naroda prenelo se sa njihovim migracijama na drugu stranu Atlantika. Kada su sa ekspanzijom kolonijalnog robovlasništva stanovnici nekadašnje države Ojo i Jorubalenda nasilno rasuti širom Brazila, Trinidada i Tobaga, Kube, Haitija, Jamajke, Portorika, Surinama i Gvajane, sa sobom su poneli i svoja verovanja. U nešto manjoj meri ona su stigla i do Urugvaja, Argentine, Venecuele, pa čak i SAD i drugih država.

Jedno od najznačajnijih mesta na koje nailazimo proučavajući Jorubu je učenje o Orišama. Oriša je duh koji predstavlja jednu od manifestacija boga. U sistemu Joruba verovanja ovaj koncept znači da su Oriše zapravo božanstva. Tako postoji i jasna hijerarhija Oriša, makar onih najznačajnijih, pošto je Joruba panteon udomio veliki broj Oriša. Na vrhu zajednice Joruba bogova stoji Olorun, tvorac sveta. Kao i u drugim panteonima uz vrhovnog boga stoje i bog rata – Ogun, božanstvo bolesti – Babalu Aje, zatim bog lova – Očosi, bog početaka i prenosilac poruka između ljudi i bogova – Ešu, božanska majka – Jemanja, zaštitnik mira – Obatala… Postojanje ovih Oriša prenelo se iz zapadne Afrike na američki kontinent. Tamo su se u različitim zemljama i oblastima na specifične načine menjale drevne tradicije. Najčešće je to bilo mešanjem posve različitih duhovnih koncepata, pa su i rezultati bili autentični. Na Haitiju se mešavinom mnoštva verovanja, uključujući i Jorubu, razvila religija koja nam je znana kao Vudu, mada ga zbog popularnosti ovog kulta, te njegovih varijacija, mnogi preciznije određuju kao haićanski Vudu (poznat je recimo i onaj iz Luizijane). Nedaleko od Haitija, na Kubi, rezultat mešanja kultura dao je drugačiji rezultat. Verovanje koje se zove Santerija.

Santerija je sinkretička religija, nastala na Kubi, na osnovama Joruba verovanja, katoličkog hrišćanstva i zatečenim verovanjima nativnog stanovništva. Liturgijski jezik Santerije je Joruba jezik. Sveštenik koji služi pod okriljem vere naziva se santero, dok je ime za sveštenicu santera i oni pre sticanja svog statusa prolaze proces inicijacije. Na tom putu oni stiču znanja iz tradicionalne medicine, ali i magijskih veština i proricanja budućnosti (aša). U santerijskim obredima se prinose životinje na žrtvu (elbo) pojedinim Orišama, a obred se vrši uz repetitivne ritmove bubnjeva i pojanje, kao i ples, što sve zajedno olakšava učesnicima da stupe u stanje transa u kom je moguće primiti božanske poruke. U kompleksnom sistemu verovanja, Oriše se izjednačavaju sa katoličkim svecima. Uostalom i sam termin Santeria potiče od španskog termina santo koji se odnosi na kult poštovanja svetaca.

Santerija je religija za koju se pretpostavlja da danas ima oko deset miliona vernika. A kada govorimo o sveukupnom Joruba kulturnom nasleđu, iako procene nisu precizne i kreću se od četrdeset, pa do čak stotinu miliona sledbenika različitih verovanja i kultova, nema sumnje da je reč o vrlo važnoj kulturi i tradiciji koju još uvek poštuje značajan deo čovečanstva.

0 odgovori

Ostavite Komentar

Želite da učestvujete u diskusiji?
Slobodno se priključite!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *