,

Rabin i mačak koji želi da slavi Bar micvu

Rabinov_macakVeć na početnim stranama ovog stripa upoznaćemo jednog sasvim neobičnog mačka koji je ovladao veštinom govora, pa potom od rabina kod kog živi zatražio da slavi bar micvu. Rabin će, da bi ga spasao od duhovne propasti, početi da ga uči o Tori, Talmudu, Mišni, Gemari… I dok se naš mačak bude spremao da zakorači u svet mudrosti judaizma, mi ćemo se u ovom kratkom uvodu potruditi da laički objasnimo nekoliko osnovnih pojmova iz te religije kako u otkrivanju drevnih znanja ne bismo zaostajali za mačkom, ma koliko on bio neobičan.

***

U prvo vreme se rabinom (učiteljem) u jevrejskoj tradiciji nazivao svaki mislilac koji je izučavao Bibliju i ostale svete spise i shodno tome predstavljao autoritet u rešavanju religijskih pitanja. Od kraja srednjeg veka naziv rabin koristi se za rukopoloženog vođu verske zajednice koji donosi odluke ne samo u religijskim već i u sudskim, prosvetnim i drugim pitanjima koja su od vitalnog značaja za jedno društvo. Da bi neko postao rabin, morao je da najpre godinama izučava teološke knjige, a potom i položi ispit kod nekog već istaknutog rabina. U XIX veku se osnivaju ustanove specijalizovane za školovanje novih rabina, a danas se oni edukuju na univerzitetima. Uloga današnjih rabina je isključivo duhovna i oni predstavljaju vođe jevrejske verske zajednice, vrše propovedi u sinagogama i obavljaju druge verske službe.

Tora je sveta knjiga, najvažniji spis jevrejske vere. Judaizam je monoteistička religija koja propoveda poštovanje jednog univerzalnog Boga, oca svih ljudi. Veza ljudi s Bogom ostvarena je kroz Tanah (u hrišćanskoj tradiciji Stari zavet), sveti spis koji vernike poučava kako da žive. Tora, pisani zakon, jeste božanska reč objavljena proroku Mojsiju koja čini prvih pet knjiga Tanaha.

Talmud je takođe sveta knjiga za Jevreje. Jevrejski narod je dobio dva zakona: pisani je ostao zabeležen u Tori, a usmeni se prenosio generacijama s kolena na koleno. U njega su se utkala brojna tumačenja, objašnjenja, polemike… Iz potrebe da se ta materija sistematizuje i zabeleži nastao je obimni zbornik tekstova – Talmud. Postoje dve redakcije, jerusalimska (IV vek) i vavilonska (V vek). Ni jedan ni drugi nikada nisu u potpunosti dovršeni. Talmud, taj „zbornik stoletnih rasprava”, po vrsti sadržaja je podeljen na dva dela – Mišnu i Gemaru. Mišna predstavlja zabeležen usmeni zakon, a Gemara je riznica rabinskih komentara i rasprava u vezi sa sadržinom Mišne. Talmud je izuzetno važan i za uređenje svetovne sfere, pošto, pored religijskih, sadrži i građanske zakone. Deo Talmuda posvećen pravu naziva se Halaha.

Kabala je mističarsko učenje i filozofski sistem koji se bavi odnosom između Boga i ovozemaljskog sveta, po kome Biblija krije sve tajne univerzuma i po kome se Tora i Talmud mogu tumačiti ezoterijskim putem.

Bar micva je religijsko punoletstvo dečaka u judaizmu i do njega dolazi nakon navršene trinaeste godine. To je ujedno i naziv za ceremoniju koja se odvija povodom punopravnog stupanja novog člana u jevrejsku versku zajednicu. Bat micva je njen ženski ekvivalent i predstavlja religijsko punoletstvo devojčica, koje se slavi u nešto ranijem uzrastu, nakon navršene dvanaeste godine. Bar i bat micva se smatraju velikim praznicima u životu jevrejskog vernika.

 

 

0 odgovori

Ostavite Komentar

Želite da učestvujete u diskusiji?
Slobodno se priključite!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *